Veran Matić, predsednik Komisije za istinu o ubijenim novinarima kaže za list "Danas" da rezultati poligrafskog ispitivanja ne bi mogli da budu korišćeni kao dokazno sredstvo na sudu.

Prema njegovim rečima, za više lica je na druge načine utvrđeno da su lagala prilikom davanja iskaza pred policijom, a neka od njih, čak i pred istražnim sudijom, naročito u pogledu toga šta su radili i čime su se bavili u trenutku ubistva Ćuruvije 11. aprila 1999.

Na pitanje da li se "detektor laži" može primeniti i na rasvetljavanje ubistava "starijih od deceniju", Marko Milošević, stručnjak Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za Danas da je, ukoliko slučaj nije formalno zatvoren i istraga okončana, upotreba poligrafa moguća je kao i bilo koja druga istražna radnja.

"Za poligraf je potreban ili sudski nalog, što bi trebalo da je regulisano novim Zakonom o krivičnom postupku, i o čemu više znaju pravnici, pošto je tumačenje zakona malo fluidno, ili dobrovoljni pristanak. Činjenica je da je poligraf sredstvo koje se sve više primenjuje u kriminalističkoj obradi. Sad da li bi ljudi, čije se fiziološke reakcije na njemu mere, mogli zbog stresa i onog što je u medijima objavljeno, da reaguju uznemireno, a ne zato što su krivi, vrlo je sporno."

Neka istraživanja rađena u Bosni pokazuju da na poligraf najčešće pristaju povratnici u krivičnim delima, koji potom nalaze često i pripisuju stresnoj situaciji. Tu je sad pitanje i obučenosti i veštine onih koji poligraf upotrebljavaju, ali uz dobrovoljni pristanak ili nalog suda, sam protok vremena, napisi u medijima i stres zbog njih, ne bi trebalo da ospore ovo sredstvo, smatra Milošević.

On dodaje da se i veština ispitivača razvija, te je verovatno da postoje određena "kontrolna" pitanja i za situacije kada je reč o događaju koji se zbio pre 10 ili 15 godina.