Ovo je pokazalo istraživanje Republičkog zavoda za statistiku.

Naime, 10,2 odsto od 1.750 ispitanih poslovnih subjekata iz pet glavnih sektora poslovanja, poput prerađivačke industrije, građevinarstva, trgovine na veliko i malo, dalo je neki poklon, dodatni novac ili protivuslugu državnim i javnim činovnicima.

Prema rečima direktora Zavoda Dragana Vukmirovića cilj ankete o bezbednosti i kriminalu u poslovnom okruženju, koja je sprovedena na inicijativu Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), bio je da se prikupe informacije o obimu korupcije u državnom, odnosno javnom sektoru kroz iskustvo poslovnih subjekata.

"Fokus ovog istraživanja bio je na percepciji i iskustvu poslovnih subjekata u korišćenju usluga državnog-javnog sektora. Kako bi se omogućila uporedivost rezultata istraživanja, isti upitnik i metodologija istraživanja primenjeni su i u drugim zemljama, teritorijama regiona Zapadnog Balkana", rekao je Vukmirović.

On je novinarima, na predstavljanju izveštaja "Poslovanje, korupcija i kriminal u Srbiji: Uticaj korupcije i ostalih krivičnih radnji na poslovno okruženje", objasnio da je korupcija više rasprostranjena u privredi nego među građanima, dodavši da mito najviše daju predstavnici poslovnih subjekata koji imaju od jednog do devet zaposlenih (17,9 odsto) i to prevashodno u sektoru usluga smeštaja i ishrane, saobraćaja i skladištenja.

Prosečna vrednost mita najveća je u sektoru trgovine na veliko i malo (60.634 dinara), dok je najmanja u sektoru usluga smeštaja i ishrane, saobraćaja i skladištenja (4.176 dinara).

Vukmirović je dodao da je čak 43,5 odsto poslovnih subjekata dalo mito, a da im on prethodno nije tražen, od čega je 23,4 odsto dalo ne navodeći nijedan konkretan razlog za njegovo davanje.

Glavni razlozi za plaćanje mita su ubrzavanje procedure (40,3 odsto), dobijanje boljeg tretmana (19 odsto) i završetak procedure (11,3 odsto).

Kao vrsta mita najčešće se daju novac (45,2 odsto) i hrana i piće (25,5 odsto).

Nijedan poslovni subjekt koji je u toku 12 meseci pre istraživanja imao iskustva sa korupcijom nije slučaj prijavio nadležnim institucijama, a to su objasnili time da je uobičajena praksa da se državnim, odnosno javnim službenicima plaća ili da im se daju pokloni (34,2 odsto), da je beskorisno prijavljivati jer niko ne bi mario (30,8 odsto) i plaćanje ili poklon bili su dati kao znak zahvalnosti službeniku za pružanje tražene usluge (21,6 odsto).

Oko 9,2 odsto predstavnika poslovnih subjekata odlučilo je da ne realizuje veću investiciju tokom perioda od 12 meseci pre istraživanja zbog straha da će morati da plate mito kako bi dobili potrebne usluge ili dozvole.