Tom merom država je ostvarila uštede od gotovo sedam miliona dinara, rekao je Nikola Selaković, otvarajući kancelariju za alternativne sankcije u Požarevcu, osmu po redu i jednu od 15 koliko treba da ih bude u Srbiji do kraja iduće godine.

Selaković je pozvao sudije da izriču tu vrstu alternativne sankcije kada god je to moguće.

Ministar je ukazao da kazna rada u javnom interesu ima višestruke prednosti u odnosu na zatvorsku kaznu jer donosi korist za društvo, uštede u budžetu, a daleko je delotvornija i po samog izvršioca krivičnog dela i istakao da postoji tendencija za porastom broja te vrste sankcija u odnosu na zatvorske kazne.

Prema njegovim rečima, Srbija je na začelju Evrope kada su u pitanju kazne u javnom interesu jer danas ima 10.221 lica u zatvorima, a svega 520 njih koji služe kaznu u javnom interesu.

Ministar je napomenuo da u Engleskoj i Velsu broj osuđenika koji kaznu služe u zatvorima iznosi 86.000 dok 230.000 njih radi u javnom interesu. Situacija je slična I kada je u pitanju Švedska u kojoj opet tri četvrtine osuđenih , njih 15.000, radi u korist društvene zajednice, a jedna četvrtina kaznu služi u zatvoru (5.000).

Selaković je napomenuo da se kazna rada u javnom interesu izriče za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora i da je najpogodnija je za izricanje kod krivičnih dela iz oblasti saobraćaja, nedozvoljenog priključivanja na elektromrežu, blaže oblike remećenja javnog reda i mira.

Posebno je istakao pitanje resocijalizacije osuđenika, napominjući da kazna rada u janom interesu može mnogo bolje da utiče na osuđenika nego da je kaznu služio u zatvoru.

Primena te vrste sankcija počela 2009. godine otvaranjem neophodnih kancelarija, najpre u Beogradu, a kasnije u Novom Sadu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Somboru, Nišu, a od danas i u Požarevcu i Smederevu.

Još jedna kancelarija biće otvorena u sredu u Sremskoj Mitrovici, a već naredne godine biće otvoreno još pet kancelarija u sedištu viših sudova u Pančevu, Čačku, Leskovcu, Užicu.

U kancelarijama za alternativne sankcije rade poverenici zaduženi za nadgledanje sprovođenja kazne rada u javnom interesu kao i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.

Odlukom suda osuđeni se šalje na rad uglavnom u mesne zajednice, javno-komunalna preduzeća, javna preduzeća, ustanove kulture i ustanove za negu starih lica.

Od početka primene alternativnih sankcija u Srbiji 2009. godine u javnom interesu je radilo ukupno 548 osuđenih, od čega je 223 njih osuđeno do decembra ove godine, na tu kaznu.

Prema zakonu, sud može da izrekne kaznu od najvišše 360 sati rada u javnom interesu i to za krivična dela za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora.