Knjiga nedavno preminulog generalnog direktora Radio-televizije Srbije Aleksandra Tijanića "Ja. I niko moj" predstavljena u Skupštini grada Beograda.
O knjizi je govorio Nenad Čanak, čovek koji je sa Tijanićem, kako je rekao, uvek bio u mimohodu, ali s kojim se prećutno potšovao. Kako kaže, u tih 400 strana suočavao se sa ruševinama društva.
"Vrlo je malo onih koji, ako danas pročitaju ove tekstove, bez znanja o vremenu koje smo prošli, mogu do kraja da ih razumeju, ali sam siguran da će mnoge reči iz ovih tekstova ostati proročke i za budućnost", kaže Čanak.
U zemlji u kojoj se veliki broj knjiga štampa, a značajno manje prodaje, jedno izdanje, kaže izdavač, neće biti dovoljno. Štampa se deseto.
Petar Arbutina iz izdavačke kuće "Laguna"kaže da je Aleksandar Tijanić srpski Embrouz Birs, novinar koga su na početku 20. veka u Americi zvali "najotrovnije pero Zapadne obale"
"Čime me je to, taj osobeni, nesvakidašnji i usuđujem se da kažem, neponovljivi novinar i pisac, kupio za sva vremena. Time što je glasno govorio ono o čemu su svi glasno ćutali", ističe Arbutina.
Na pitanje zašto je ova knjiga važna, publicista Slavoljub Đukić odgovara da to što je Aleksandar Tijanić ostavio za sobom u toj knjizi može biti kao jedan dragocen prilog istoriji Srbije poslednjih decenija.
Novinarka Antonela Riha kaže da su Tijanićevi tekstovi na neki način lekcija i kako treba pisati, a i kako treba razmišljati o novinarstvu.
"Ja verujem da će ova knjiga na neki način biti i udžbenik. To jeste dokument o jednom vremenu, dokument o ljudima koji su to vreme obeležili i mislim da, ono što je jako važno to je da iza svega toga stoji pisac Aleksandar Tijanić", rekla je Riha.
Rukopis "Laguni" Aleksandar Tijanić predao je neposredno pred smrt. Za knjigu "Ja. I niko moj" govorio je da je testamentarna. U njoj je pohranjeno 40 godina novinarskog umeća i političkih prilika na Balkanu, prenosi RTS.
