Služba koja radi 24 časa, bez predaha, suočena je starim voznim parkom, velikim brojem neispravnih vozila, nedostatkom delova i uniformi, skupim održavanjem medicinskih aparata..., pišu "Večernje novosti".
"Hitna pomoć ima ukupno 75 vozila. Veliki broj je neispravan. Od 57 ambulantnih kombija, radi 46, a i oni su na izdisaju jer su u upotrebi neprekidno 24 časa. Medicinske ekipe se smenjuju, a vozila su konstantno upaljena. Ako ne stignu nova vozila do snega, imaćemo velike probleme da pokrijemo dvomilionski Beograd. Bićemo desetkovani. A novca nema", priča doktor Čolaković.
Jedan kombi "mercedes" i "sitroen džamper" iza sebe imaju približno 600.000 kilometara. Ostali u proseku po 250.000. Pacijente na dijalizu prevoze i četiri "stojadina". Jedan od njih je prešao čak 400.000 kilometara!
"Održavanjem izraubovanih vozila povećavaju nam se materijalni troškovi. Dug dobavljačima, iz prethodnih godina, došao je do 85,3 miliona dinara. Potrebna nam je pomoć grada Beograda", kaže ovaj eminentni stručnjak, koji je na čelo Hitne pomoći došao pre dvadeset dana.
Rešenje problema Čolaković vidi u nabavci minimum novih 20 sanitetskih vozila, koji će sačuvati sistem. Koliko su oni bitni govori i podatak da je samo u 2013. godini Hitna pomoć imala 256.327 zdrastvenih usluga na terenu.
Samo velikim naporima i snalažljivosti mehaničara Hitne pomoći, uspeva da se održi kakav-takav vozni park. Reporteri "Novosti" obišli su garažu, gde su se uverili da je većini vozila odavno istekao radni vek. Motori i menjači su pokvareni, stakla na nekim sanitetima su pričvršćena selotejp trakom. U najgorem stanju su četiri "Zastavina" vozila za prevoz pacijenata na dijalizu. Ona su više za muzej...
Problem nisu samo vozila, već je ulaganje potrebno i u kol-centar. Samo prošle godine operateri i dežurni lekari su imali 611.938 poziva.
Poslednji put je imao ozbiljnije inoviranje 2006. godine. Samo čekaju dan kada će da im pukne sistem i da se vrate na analogni način komunikacije, odnosno na klasičan telefon.
Papreno skupo je održavanje medicinskih aparata, jer oni moraju svake godine da imaju velike servise. Jedna baterija za defibrilator košta čak 40.000 dinara. Potrebna je i kupovina novih uniformi, pošto su postojeće, izbledele, stare, zakrpljene...
"Pored svega, naše ekipe imaju i veliko nerazumevanje građana, koji se ljute što nismo brže došli. Stvara se tenzija, a medicinske ekipe samo rade svoj posao. Građani ne znaju gde su prethodno bili doktor, tehničar i vozač. Da li su imali reanimaciju, bili na ubistvu ili su gledali neku stravičnu saobraćajnu nesreću. Ne mora niko da nas ugosti kafom, već je dovoljno topla reč i razumevanje, a naše je da pomognemo pacijentu", zaključuje Čolaković.
BUDŽET 10 MILIONA EVRA
Novac Hitnoj pomoći obezbeđuje Republički fond za zdrastveno osiguranje. Ukupan budžet je 1.152.108.000 dinara ili oko 10 miliona evra. Najveći deo, 949 miliona dinara,odlazi na plate. Trenutno u Hitnoj pomoći rade 894 osobe. Za ovaj izuzetno stresan posao, imaju skromna primanja. Doktorima opšte praske plate se kreću od 50.000 do 60.000 dinara. Specijalisti imaju 10.000 više. Tehničke i mehaničarske službe između 30.000 i 40.000 dinara.
Za prevoz se izdvaja 32 miliona, za lekove 4,6 miliona, energente i gorivo 88 miliona, sanitetski materijal 6,5 miliona...
Zahvaljujući kursu Prve pomoći, Hitna pomoć godišnje može da zaradi i do 40 miliona dinara.
Hitna ima i dug dobavljačima koji je prethodnih godina narastao na 85,3 miliona dinara. Hitna pomoć najviše duguje za rezevrne delove, čak 19,8 miliona dinara, dok Kliničkom centru Srbije treba isplatiti 5,5 miliona. Najveći dug je napravljen 2011. godine. Međutim, ima i onih koji duguju Hitnoj pomoći, poput fudbalskih klubova. Crvena zvezda treba da isplati 1,7 miliona, a Partizan 1,2 miliona dinara.
