Mnogi od osuđenika po izlasku iz zatvora suočavaju se sa finasijskim, stambenim problemima, bivaju odbačeni od porodice. MONDO je istraživao koliko se u Srbiji radi na resocijalizaciji tih ljudi.
Čak 65 do 70 odsto su povratnici, što je u odnosu na pojedine evropske zemlje gde se taj procenat kreće samo nekoliko procenata, zaista obeshrabrujući podatak.
Podrška po izlasku iz zatvora je slaba, pa otuda i toliko povratnika.
Problemi sa kojima se najčešće suočavaju su nerazumevanje sredine i porodice, nemogućnost pronalaženja posla, stambena i materijalna neobezbeđenost.
Socijalna podrška bivšim osuđenicima za uključivanje u društvo skoro da i ne postoji.
Bivši zatvorenici se u socijalnim centrima ne evidentiraju kao posebna kategorija korisnika, pa je nemoguće dobiti podatak o broju onih koji su se obratili za pomoć. Ne postoji niko u okviru socijlanih službi ko je zadužen da prati uključivanje oslobođenih robijaša u društvo, ali oni, svakako, mogu da se po izlasku jave. Njima sleduje jednokratna novčana pomoć koja nekada kasni i po nekoliko meseci.
"Među prvim vratima na koja zakucaju povratnici iz zatvora su vrata Centra za socijalni rad. Zavisno od potreba i zahteva bivših zatvorenika, odnosno problema koje oni iznesu u razgovoru sa stručnim radnikom u prijemnoj kancelariji, centar reaguje u okviru svojih mogućnost – savetodavno oko uključivanja u socijalnu i porodičnu sredinu, materijalno u vidu jednokratne novčane pomoći, ukoliko je lice stambeno nezbrinuto, upućuje se u Prihvatilište za odrasla i stara lica do trajnijeg rešenja problema, upućuju ih i na druge institucije – zdravstvene, nacionalnu službu za zapošljavanje", kažu za MONDO u beogradskom centru za socijalni rad.
Da bi ostvarili prava i koristili usluge socijalnih službi neophodno je da se bivši zatvorenici po otpustu jave MUP-u gde dobijaju potvrdu.
Zatim sa potvrdom MUP-a i otpusnom listom iz zatvora dolaze u Centar radi ostvarivanja prava na jednokratnu novčanu pomoć koja je preduslov za uključivanje u socijalnu sredinu iz koje su izašli pri odlasku na izdržavanje zatvorske kazne.
"Neretko se dešava da bivši zatvorenici nemaju ni lična dokumenta pa je to prvo što moraju da urade. Stručni radnik Centra ih prilikom razgovora obaveštava i koja su im sve dokumenta potrebna za ostvarivanje prava iz socijalne zaštite koja im po zakonu pripadaju, u zavisnosti od toga da li su sami ili imaju porodicu i koliko je porodica materijalno obezbeđena i spremna da ih podrži u daljem uključivanju i u porodicu i u socijalnu sredinu" , ističu u centru za socijalni rad.
Teško do posla
Svakako najveći problem jeste zapošljavanje bivših osuđenika jer po izlasku na slobodu trebalo bi da nađu pravi posao i pošteno zarađuju, a diskriminisani su u velikom broju slučajeva.
U srpskim zatvorima ne postoji konkretan program pripreme za izlazak iz zatvora, ali je zatvorenicima pružena prilika da steknu znanja i ovladaju pojedinim zanatima, naravno, ukoliko to zatvorenici žele jer je zakonom od 2005. godine rad u kazneno popravni zavodima stvar izbora, a ne obaveza.
Kako bi se osuđenicima omogućio lakši život po povratku u društvo obučavaju se za zanimanja koja su trenutno deficitarna.
"U tri Kazneno-popravna zavoda u Srbiji, u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu, prošle godine uspostavljen jesistem stručnog obrazovanja i osposobljavanja osuđenika kroz pilot obuke u okviru projekta "Podrška stručnog obrazovanja i obuci u zatvorskim ustanovama Srbije."
"Oko 500 osuđenika je osposobljeno da radi u oblastima za kojima postoji potreba na tržištu rada: zavarivanje, štampanje sito štampom, izrada nameštaja, pekarstvo i povrtarstvo", objasnili su nam u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Osnovni kriterijum za obučavanje osuđenika je da imaju završenu osnovnu školu i da se dobrovoljno uključe u program.
Selekacija se ne obavlja po dužini kazne i vrsti krivičnog dela kojesu počinili, ali se obraća pažnja na dobro vladanje i ponašanje u skaldu sa pravilnkom o kućnom redu.
Projekat je deo šire podrške koju Evropska unija pruža u unapređenju sistema rehabilitacije osuđenih lica i kazneno-popravnog sistema u Republici Srbiji.
"Donacija EU je omogućila nabavku kompletne opreme za obuke za svih pet zanimanja koje se sprovode u tri zatvora, obuku 500 osuđenika, pripremu legislativnih rešenja i procedura, informisanje javnosti, izradu koncepcije stručnog obrazovanja i obuke i akcionih planova, kao i obuku oko dve stotine službenika koji će sarađivati sa osuđenicima: načelnika sektora, službenika za tretman, instruktora praktične nastave, nastavnika iz srednjih stručnih škola sa centrima za obrazovanje odraslih i savetnika za zapošljavanje", rekli su nam u nadležnom ministarstvu.
Nakon izlaska iz zatvora, sa stečenim znanjima, veštinama i zvaničnim kvalifikacijama, bivši osuđenici imaće mogućnost da se zaposle ili započnu sopstveni posao, a ne da se vraćaju kriminalu.
Pored toga oni mogu da rade i na održavanju ustanova, odnosno Kazneno – popravnih zavoda, kao pomoćno osoblje u kuhinji, vešeraju, restoranu, kantini, pa i to može da im koristi po izalsku.
Važnu kariku u pronalaženju posla osuđenika ima Nacionalna služba za zapošljavanje.
"Bivši osuđenici mogu da dođu da se prijave na evidenciju NSZ odakle mogu da se dalje reintegrišu u društvo. Kroz kvalitetan savetodavni rad ova lica se adekvatno motivišu da pronađu legalan posao", istakli su za MONDO u NZS dodaviš da osuđenici nisu prilikom prijavljivanj obavezni da istaknu da su osuđivani, kao i da ova služba ne raspolaže statističkim podacima o zapošljavanju ove kategorije lica.
U NZS-u kažu da se da svakako postoje predrasude kada je reč o zapošljavanju bivših osuđenika, ali da se oni trude da to prevaziđu pozivajući firme i kompanije na društveno odgovorno ponašanje.
"Za koje poslove će NZS posredovati zavisi od obrazovanja, radnog iskustva, stručnih i posebnih znanja i veština, interesovanja i drugih karakteristika lica, s jedne strane, kao i od potražnje na tržištu rada s druge strane. Povratnici iz zatvora posle odsluženja zatvorske kazne najčešće biraju one poslove na kojima imaju iskustva, ukoliko su u zatvorskim ustanovama bili radno angažovani", objasnili su nam u NZS-u.
Ima nade
Od prošle godine podršku bivšim zatvorenicima, ali i njihovim porodicama pruža i nevladina organizacija "Neostart" koja u saradnji sa opštinom Palilula sprovodi projekat" Pravo na šansu". Njihove aktivnosti su usmerene na pružanje emotivne podrške, davanje informacija, upućivanje i pravno savetovanje. Kontakt sa korisnicima se ostvaruje preko sos telefonske linije, putem pisama i e-maila.
"Do 10.decembra javilo nam se 56 osoba, od čega se u 18 odsto slučajeva radilo o članovima porodica ili bliskim prijateljima koji žele da dobiju informacije u ime svojih bližnjih koji uskoro treba da izađu ili su nedavno izašli na slobodu.
"Najčešći problemi su istekla lična dokumenta, a prilikom dobijanja novih problem predstavlja prijava prebivališta jer veoma često nemaju rešeno pitanje mesta stanovanja. Drugi problem su loša materijalna sredstva, pogotovu kod osoba koje nemaju podršku porodice, jer je jednokratna pomoć namenjena osobama koje su izašle uz zatvora jako mala, i isplaćuje se nakon nekoliko meseci, što je slučaj i onda kada ostvare pravo na socijalnu pomoć.
Pronalaženje posla je veoma teško, i uglavnom se radi o nesigurnim, fizičkim, slabo i neredovno plaćenim poslovima, ako uopšte, pronađu posao". rekli su nam u ovoj organiziaciji.
Aktivisti Neostarta, pre svega, ukazuju na prava koja osuđenici mogu da ostvare, pružaju podršku kada je to potrebno prilikom odlaska u neku formalnu instituciju ako bivši osuđenici nisu sigurni da bi sami to mogli.
"Sa druge strane imamo ulogu medijatora kada je porodica u pitanju, kako bi obema stranama pomogli da se međusobno razumeju i pruže neophodnu podršku. Kada se radi o traženju posla, to je često vrlo obeshrabrujuća aktivnost, a naša uloga je da ih motivišemo da ne odustanu, da se pripreme za razgovor sa potencijalnim poslodavcem, ali i direktna podrška kroz pristup internetu, oglasima i telefonu uz našu pomoć oni tragaju za poslom", naglašavaju u ovoj NVO.
Ono što će, nadamo se, još više unaprediti reintegraciju zatvorenika je najava novog Zakona o Probaciji u izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.
U Ministarstvu pravde i državne uprave kažu da je izrađena radna verziju zakona čije se usvajanje očekuje uskoro.
"Postojeća radna verzija predviđa da će Služba za tretman Uprave za izvršenje krivičnih sankcija početi da pravi program za prihvat kada proceni da je potrebno da pomogne osuđenom koji izlazi na slobodu, ili kada on sam zatraži pomoć", rekli su za MONDO u ministarstvu.
Taj program obuhvata niz mera koje olakšavaju osuđenima da se uključe u život na slobodi, a počinje da se pravi najkasnije mesec dana pre otpusta osuđenika iz zatvora. Nacrt tog Zakona predviđa da poverenici pomognu bivšim osuđenicima da nađu smeštaj, da izaberu prebivalište, usklade porodične odnose, da pronađu posao ili završe školovanje. Pored toga, poverenici će zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje aktivno tražiti posao za osuđene prema njihovoj stručnoj spremi i poslovima koji se nude na tržištu.
A kako su druge zemlje rešile problem
Za razliku od Srbije u većini evropskih zemalja znatno je manje kriminalaca koji se vraćaju "staro poslu."
Švedska je zatvorila čak četiri zatvora jer nemaju dovoljan broj zatvorenika. Ovakva pojava nije rezultat smanjenog kriminala u ovoj zemlji već bolje organizacije vanzatvorskih programa tretmana koji su usmereni na izvršioce krivičnih dela. Tome doprinose razni edukativni programi, stručno obrazovanje, pomoć pri povratku u zajednicu u smislu ponovnog prilagođavanja sredini.
Pojedine zemlje rade na tome da lokalne vlasti pomažu bivšim zatvorenicima tako što će da im obezbede privremeno prebivalište po izlasku na slobodu. U Norveškoj socijalne službe su u obavezi da rade na reintegraciji osuđenog odmah po izlasku iz zatvora, da komuniciraju sa ostalim službama koje mogu da pomognu, pa i sa onima iz stambene oblasti.
U Engleskoj pored SOS linija za podršku i pomoć, raznih grupa koje pomažu i zatvorenicima i porodicama, postoje i organizacije koje su posrednici pri zapošljavanju bivših osuđenika.
Pa i susedna Hrvatska unela je promene u oblasti postpenalne zaštite.
Naime, od pre dve godine hrvatska vlada sufinansira plate bivšim zatvorenicima, pa ih poslodavci često privremeno zapošljavaju na javnim radovima. Ipak, rezulatati nisu baš zadovoljavajući, jer retko koji poslodavac hoće da zaposli bivše zatvorenike, pa većina radi privremeno i to najčešće na javnim radovima.
