U ponudi je nekoliko različitih programa, a oni koji su već prošli kroz njih, kažu da nije teško, a ni naporno doći do stipendije koja je za osnovne i master studije 1.000 evra, ali za doktorske i postdoktorske i nekoliko stotina evra više.

Ako ste baš motivisani dokumentaciju možete prikupiti i za manje od mesec dana, ponekad i za dve nedelje, ali to može zavisiti i od ažurnosti vašeg  fakulteta u Srbiji.

Darko Milogorić, koji je diplomirao na Fakultetu političkih nauka i bio dva semestra na razmeni u Holandiji, u Groningenu, ispričao je za MONDO kakva su njegova iskustva.

"Trebalo mi je manje od mesec dana da prikupim potrebnu dokumentaciju. Onaj ko je zainteresovan i motivisan, i želi da se prijavi što pre, može sve da pribavi i za dve sedmice, a možda i ranije", rekao je Milogorić.

Koliko će studenti novca od svoje stipendije morati da izdvoje za smeštaj zavisi od zemlje u kojoj će studirati. Prema iskustvima onih koji su studirali u inostranstvu, najskuplja je Velika Britanija, ali i zemlje Skandinavije.

"U Holandiji sam plaćao svoju sobu oko 376 evra mesečno,  bez hrane, dok su struja i voda i bile plaćene. Bolji su uslovi nego u Beogradu, jer su sobe veće i svaki student dobije samim tim više prostora za sebe. Sobe su od 25 do 35 kvadrata, kao garsonjere", rekao je Milogorić.

Oko 600 evra iznosili su njegovi mesečni troškovi za život.

"To je bilo sasvim dovoljno s obzirom na to da sam bio u Holandiji koja je jedna od skupljih evropskih zemalja. Oko 300 evra sam davao na hranu i piće i slično, ostalo mi je 300 evra za neke druge troškove, ali u svakom slučaju bilo mi je dovoljno i za izlaske, ali i za obilaske zemlje", ocenio je Milogorić.

Odmah po dolasku Milogorić je dobio dve stipendije, za dva meseca, s tim što mu je u startu, jer je tako hteo, bio odbijen iznos sume za dom 376 evra i 300 evra depozit.

"U svakom slučaju, bolje je ipak poneti neku sumu. Pogotovo ako je takva situacija, jer dobiće student 1.400 evra za dva meseca, što može biti dovoljno, ali ne mora da znači... Aplicirao sam za projekat na kome je bilo ponuđeno četiri ili pet univerziteta među kojima je i 'London school of economics and political science' koji je jedan od najboljih svetskih univerziteta za političke nauke.  Ipak, nisam sebi mogao to da priuštim, jer bi bukvalno celu stipendiju morao da dajem na smeštaj... To je London i za njega je potrebno nekoliko hiljada evra", kazao je Milogorić.

On je naveo da su zemlje centralne Evrope najjeftinije za studentski život, kao i Španija.  Takođe i Nemačka ima dobre ponude za studentski smeštaj i kantinu. Skandinavske zemlje poput Danske, Švedske i Norveške su, pored Velike Britanije, definitivno najskuplje.

Prema njegovom iskustvu, uslovi studiranja u Holandiji su neverovatni.

"Svaki student ima pristup brojnoj literaturi i takozvanim onlajn časopisima, oni mogu da skidaju razne tekstove. Predavanja su na vrhunskom nivou. Objekti izuzetnog kvaliteta, svako je mogao i onlajn da prati nastavu, ako nije bio u mogućnosti da dođe na predavanje. Tako je na nekim fakutletima. Profesori su uglavnom prijatni i žele da izađu u susret studentima", rekao je Milogorić za MONDO.

Upitan da li je imao vremena da izlazi i razgleda zemlju u kojoj je bio, Darko je kazao da je uglavnom tri dana nedeljno morao da prisustvuje predavanjima, ali i jedan dan vežbama koje su tamo obavezne, a ne doprinose konačnoj oceni.

Ispiti su na njegovom univerzitetu gde je bio na razmeni bili u pisanoj formi, esejskog tipa. Studenti su dobijali desetak pitanja i tri sata da odgovore na njih, za svako pitanje dobiju jedan papir A4 formata, ali nije bilo usmenog.

Nije teže nego u Srbiji, već intenzivnije, rekao je Milogorić i dodao da su studenti tamo bili u obavezi da konstantno rade, pišu tekstove i aktivno učestvuju u nastavi.

Međutim, iskustva se razlikuju.

"Imam kolegu koji je išao na razmenu u Grenadu u Španiju, njegovo iskustvo sa te strane je bilo više nego pozitivno. U Holandiji su bili strogi kriterijumi i nije postajala podela na Erazmus Mundus studente i domaće. U Španiji im je bilo malo lakše, posle manjeg truda završavali su razmene", kaže Milogorić.

On je rekao da je njegov drugar slušao nastavu na španskom, iako recimo taj jezik nije znao perfektno.


"Ne mora svako da zna perfektno engleski ili neki drugi jezik, ali mora da ga zna. Međutim, u odnosu na studente Zapadne Evrope, pogovoto iz Francuske, Španije koji imaju izuzetno nizak nivo poznavanja engleskog jezika, kada su oni mogli da prate nastavu, mogu i studenti iz Srbije. Svaki novi početak je težak, ali za 15 do 20 dana svako može da se prilagodi. Romanske zemlje više izlaze u susret, jer su svesni da student možda ne zna najbolje španski ili italijanski", naveo je Milogorić.

Darko savetuje studentima koji su aplicirali i dobili stipendiju, ili tek planiraju da se prijave, da se informišu o smeštaju i popustima preko ESN studentske mreže koja je partner u mnogim zemljama. Formirana je da bi studenti lakše mogli da se informišu i pomognu jedni drugima.

Moguće je nabaviti i njihovu studentsku kartu na kojoj ima raznih popusta, uglavnom za prevoz, ali i razne manifestacije i proizvode.

Milogorić je naglasio da prosek ne mora biti od krucijalne važnosti za dobijanje stipendije, a studirati u zemljama EU, kako je naveo, je neprocenjivo iskustvo koje će sigurno otvoriti vidike o evropskim vrednostima.

On je preporučio studentima da se više informišu o projektima za koje žele da se prijave, da apliciraju u što većem broju, kao i da nemaju predrasude i da nisu pesimistčni po pitanju dobijanja stipendije.

Prijavljivljanja su uvek onlajn, pa nije poznat broj studenata koji godišnje konkurišu, ali ima sve više zainteresovanih, rekla je Irena Žuvela iz Kancelarije fondacije "Tempus" u Beogradu.

Žuvela je rekla da je do sada oko 1.300 studenata koristilo Erazmus Mundus stipendije.

Ona je naglasila da je često od prosečne ocene studenta važnija motivacija i rešenost da se uspe i pozvala zainteresovane da se za sva pitanja obrate kancelariji i da posete njihov sajt.

Erazmus Mundus program stipendiranja, koji je specifičan po tome što mogu da se prijave samo studenti zemalja koje nisu članice EU, sastoji se iz Akcije 1 i Akcije 2.

AKCIJA 1 - Dodeljuju se stipendije za celokupne zajedničke master ili doktorske programe.

Program se sprovodi tako što se student šeta, odnosno seli na nekoliko univerziteta. Jedan semestar na jednom ili dva univerziteta, pa sledeći semestar na drugom i na kraju dobije zajedničku diplomu svih tih univerziteta koji su učestvovali u tom studijskom programu.

"Osnovni uslov kako bi se prijavili za Erazmus Mundus stipendije je da ste državljanin neke od zemalja Zapadnog Balkana i da u proteklih pet godina niste proveli 12 meseci u nekoj od zemalja EU, na školovanju, praksi, radu...", rekla je Žuvela.

"Ako je program definisan kao dvogodišnji, dok si tamo sve ti je pokriveno. Za master uvek se dobija 1.000 evra mesečno,u kojoj god da si zemlji. U većini zemalja to bude dovoljno. Za doktorske studije je 1.400 evra, a ako potpišu ugovor o radu onda je više. Pokriveni su troškovi preseljenja, kako iz Srbije kad odlaze, tako i između tih univerziteta kako se sele. Ako student hoće da ide vozom ili avionom, nije bitno, refundiraće mu se, a pokriveno je i zdravstveno osiguranje", rekla je Irena Žuvela.

Pogledajte aktuelne programske liste:  Master programi i Doktorski programi.

Tu možete pronaći potrebne informcije o programima i kontakt podatke osobe koja je zadužena za pružanje pomoći studentima. Takođe, tu su i linkovi za onlajn prijave.

Ove godine u ovom konkursnom roku odoboreno je 138 zajedničkih master programa,a doktorskih 42.  Svi programi su interdisciplinarni, a to znači da student neće moći da nađe nijedan program koji je baš strogo vezan za jednu oblast.

Student ima pravo da se prijavi na tri različita programa u jednom konkursnom roku. Bitno je samo da vode računa da ne propuste rok.

AKCIJA 2 - Mreže za razmenu studenata

Oko 90 odsto stipendija se dodeljuje za razmene na svim nivoima studija. To su osnovne, master,doktorske i postodorske studije, nastavno i administrativno osoblje visokoškolskih institucija.

Tek od druge godine osnovnih studija studenti mogu da se prijave za razmenu, s tim da student čiji univerzitet nije partner u tom projektu mreža za razmenu ni ne može da ide na nivou osnovnih studija. Tu informaciju možete proveriti i na matičnim fakultetima.

Ako nije reč o celokupnoj stipendiji, student provede neko vreme na razmeni i kad se vrati u Srbiju upisuje kredite koje je tamo zaradio.

Kroz Akciju 2 dodeljuje se jedan broj stipendija za celokupne master i doktorske studije.

Da bi konkurisali kroz Akciju 2 morate prvo da istražite akademske ponude kroz aktuelne mreže za razmenu.

Aktuelni su:

JoinEU-SEE Penta (rok - 1. februar 2014.), Basileus V (rok – 2. februar 2014.), EraWeb 2 (rok - 1. april 2014.).

Mreže EuroWeb (rok - 31. januar) i SIGMA (rok - 3. februar) su ponovo otvorile konkurse, pa možete pogledati i njih.

Prvi i drugi nisu tematski ograničeni i studenti mogu da se prijavljuju iz svih oblasti, dok je  EraWeb fokusiran na medicinu, a EuroWeb na oblast prirodnih i tehničkih nauka. Univerzitet u Beogradu je partner na svim projektima mreža za razmenu i samim tim se za razmenu na nivou osnovnih studija studenti BU mogu prijaviti kroz sve aktuelne projekte.

UPUTSTVO:

Student prvo treba da pogleda ponuđene programe kroz Akciju 1 i akademsku ponudu kroz projekte mreža za razmenu Akciju 2. Nakon toga sastavlja prijavu uz koju prilaže akademske preporuke, CV, transkript ocena,  motivaciono pismo...

Sve prijave su onlajn i kada jednom otvorite nalog biće vam omogućeno da sačuvate svoje podatke i naknadno kačite neophodna dokumenta koja prikupljate.

Studenti koji se prijavljuju za razmenu kroz Akciju 2 moraju da pronađu srodne predmete koje će slušati na razmeni i sklapaju ugovor o učenju (learning agreement). To je dokument koji potpisuju student, matični fakultet i domaćin, a  garantuje da će  vam biti priznati krediti kada se vratite iz inostranstva.

"Ugovor o učenju se sastavlja tako što studenti biraju predmete koje će slušati na razmeni. Formalni uslov je da se 70 odsto predmeta poklapa... Kada to prodekan odobri, student je slobodan da ide u inostranstvo, jer ima potvrdu da je fakultet kao ustanova priznao taj dokaz o učenju i da će priznati rezultate studenta koji ide na razmenu. Dakle, preneće samo kredite koje ostvaruje u inostranstvu i upisaće sledeću godinu", rekao je Milogorić.

Prema njegovim rečima, postoji i mogućnost da student koji je odslušao predmet u Srbiji i nije ga položio može ponovo da ga sluša u inostranstvu i da mu se prizna kao da ga je položio u Srbiji.

Milogorić kaže da mu se, kada je došao Holandiju, desilo da neki predmeti više nisu bili u ponudi na engleskom, nego na holandskom jeziku, pa je morao da izvrši izmene ugovora o učenju, a svaku promenu je morao da dostavi svom matičnom fakultetu da potpiše.

Svaki papir koji se podnosi u okviru prijave mora biti na engleskom jeziku, pogotovo ako se aplicira u onim zemljama sa engleskim govornim područjem ili gde su predavanja na engleskom. Ponekad je potrebno i nešto dostaviti na jeziku zemlje domaćina, jer može se desiti da fakulteti nemaju nastavu na engleskom jeziku i da će student morati da sluša predavanja na jeziku zemlje domaćina.

Za Akciju 1 uvek se zahtevaju sertifikati IELTS i TOEFL, ali se desi i da se prizna neki drugi sertifikat.

Kroz Akciju 2 postoji mogućnost za osnovne studije da će se studijski program odvijati u okviru razmena na jeziku domaćina.

Za studente koji žele da apliciraju za programe razmene najbitnije je motivaciono pismo, koje mora biti kratko i jasno, ne više od jedne strane A4 formata.

"Student treba da ima u vidu da mora da impresionira. Trebalo bi da bude precizno i konkretno. Da nema okolišanja i opštih mesta, jer potrebni su konkretni razlozi zbog kojih student želi da učestvuje u razmeni za univerzitet koji je naveo. Student može motivaciono pismo napisati i na jeziku zemlje domaćina", rekao je Milogorić.

Pre nego što student krene na razmenu, matični fakultet mora da dostavi domaćinima transkript ocena, kako bi imali uvid o položenim ispitima i rezultatima. Institucija domaćin izdaje novi prepis ocena za svakog studenta koji je bio na razmeni i šalje matičnoj instituciji, kad se program završi.

Kada se student vrati u Srbiju te papire treba da prevede kod sudskog tumača i da ih dostavi matičnom fakultetu.

"U mom slučaju morao sam da platim da bi se uneli ti rezultati u dosije 1.400 dinara po položenom ispitu, ali to sve zavisi do fakutleta. U svakom slučaju bitno je da se transkript ocena dobije", rekao je Milogorić.

Kroz Erazmus Mundus se uvek na jesen konkuriše za zimski semestar naredne godine.


Još jednom podsećamo da je motivaciono pismo izuzetno bitno, a evo i kako ga napisati:

Najbolji način da se sastavi motivaciono pismo jeste da se njegov sadržaj razdeli na više smisaonih celina od kojih svaka odgovara jednom delu vaše biografije.

Najvažnije oblasti su obrazovanje, prethodne stipendije i nagrade, radno iskustvo i akademski i poslovni ciljevi. Ostale kategorije koje mogu biti važne pri pisanju motivacionog pisma jesu volonterski rad, istraživački projekti i prezentacije, učešće na seminarima i konferencijama, pripadnost studentskim organizacijama, poznavanje jezika i ostale veštine.

Na početku pisma je neophodno upoznati čitaoca sa temom. To se najčešće radi sa jednom ili dve rečenice u kojima se kandidat prvi put predstavlja i u kojima se naglašavaju one kategorije iz biografije koje su najbitnije za kandidata. U razradi pisma treba biti jasan i precizan.

Treba istaći svoje kvalitete, ali to mora biti argumentovano. Svaki kvalitet ili uspeh o kojem kandidat obaveštava čitaoce mora biti potkrepljen dokazima.

Na kraju motivaciono pismo treba zaključiti rečenicom koja je sinteza svega napisanog i koja ponovo stavlja akcenat na najvažnije vrline kandidata.