Monografija se priprema  s ciljem da ponovo sagleda taj dokument i njegov istorijski kontekst o kome i danas postoje različiti pogledi među stručnjacima sa različitih područja, najavio je danas nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar.

Posle tri godine pripreme i obeležavanja Milanskog edikta 2013. u Nišu, naš cilj je da se ništa od tih događaja ne zaboravi, ali i da se ponovo da istorijski kontekst dobu cara Konstantina, kao i našem u kome smo proslavili jubilej, rekao je on novinarima.

Milanski edikt je zakonski akt kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana koji je trajao 300 godina, a doneli su ga carevi Konstantin Veliki, rođen 272. godine u današnjem Nišu, i Licinije.

"Ne želimo da događaj bude nostalgično gledanje u prošlost već da ga aktualizujemo", rekao je Hočevar i dodao da, "zbog odgovornosti za budućnost, treba napraviti analizu šta je nedostajalo proslavi i šta je još trebalo učiniti, da bi da se uspešno realizovao sledeći jubilej".

Povezane vesti

Nadbiskup Hočevar je rekao da je današnji susret s novinarima organizovan na Dan medija, koji Katolička crkva obeležava u slavu Svetog Franje Saleškog. Ovaj svetac je proglašen za zaštitnika novinara i pisaca, a uz to je bio i "delatnik na ekumenskom području".

"Naša crkva je proklamovala da je cilj medija zajedništvo, da bi društvo bilo što više u sinergiji i napredovalo", rekao je Hočevar.

Na pitanje kakav je stav nadbiskupije povodom početka Prvog svetskog rata, on je odgovorio da stogodišnjica njegovog izbijanja, koja će biti obeležena 2014, treba da bude prilika da se "svestrano proučava istorija da bismo došli do što integralnije interpretacije tih događaja" i da se crkva uvek zalagala za mir.

Hočevar je podsetio da je današnje sedište Beogradske nadbiskupije, u ulici Svetozara Markovića, u to vreme bila austrougarska ambasada u kojoj su, "nakon događaja u Sarajevu, počeli veliki razgovori kako dalje", ali su se nažalost završili otpočinjanjem rata.