Zakon o radu, usvojen u kosovskom parlamentu, a kojim je van snage stavljen pravilnik Unmika iz 2001. godine o zapošljavanju, izbegao je da se posebno bavi temom upošljavanja manjinskih zajednica u javnom sektoru, koji je najvažniji, a u nekim sredinama i jedini poslodavac na Kosovu.
Postoji i Zakon o zapošljavanju nevećinskih zajednica kao deo Ahtisarijevog paketa, ali ga u praksi poštuje samo jedna institucija. Slično je i sa članom 61 kosovskog Ustava koji govori o zapošljavanju manjina u javnom sektoru.
Statistika pokazuje da je 2009. godine u javnim preduzećima na Kosovu od 12.243 zaposlenih radnika, samo 91 bio Srbin, što je brojčano 0,55 odsto.
Trenutno je nivo zaposlenih u javnim preduzećima dostigao nivo od 2,2 odsto, što je "napredak", ali i dalje daleko manji od zakonskog broja, ocenio je direktor Centra za mir i toleranciju iz Gračanice Nenad Maksimović.
Za ovu diskriminaciju su, kako kaže, odgovorne kosovske institucije, ali i predstavnici Srba u tim institucijama koji se nisu borili za primenu zakona.
Prema njegovim rečima, ovu temu nisu otvarali ni u parlametu, ni u vladi Kosova, nisu insistirali da se zakon primenjuje, niti tražili uvođenje kaznenih mera za one koji uporno odbijaju da sprovedu zakon.
"Odgovorna je i međunarodna administracija, jer nije insistirala na ispunjenju tih uslova, pa tako zapošljavanje Srba, odnosno diskriminacija pri zapošljavanju, nije tema niti jedne studije izvodljivosti Evropske komisije, izveštaja Saveta Evrope o ljudskim pravima ili misije OEBS-a. Ne navodi se ni u izveštaju Ombudsmana na Kosovu, kao ni u izveštajima o stanju ljudskih prava Hjuman rajts voča i sličnih organizacija. Zakazala je i Vlada Srbije koja nije ukazivala na taj problem Savetu Bezbednosti UN i tokom pregovora sa kosovskim institucijama" , smatra Maksimović.
On podseća da kada je reč o zapošljavanju Srba u javnim institucijama i preduzećima, drugi važan dokument Zakon o civilnoj službi.
"On propisuje kvotu od devet odsto zaposlenih u javnim institucijama (policija, carina, ministarstva), a zapravo tamo radi samo 4, 5 procenata Srba. Taj zakon propisuje proporcijalnu zastupljenost na svim nivoima, međutim Srba gotovo da na višim pozicijama nema, već uglavnom rade administrativne poslove, iako istraživanja pokazuju da imaju bolji nivo školske spreme. Promena svega ovoga može da se desi samo pod pritiskom EU, a da bi se to desilo treba naša strana da insistira na tome" , zaključuje Maksimović
On podseća da Uredba Unmika iz 2001. godine kaže da bi Srba u javnim preduzećima trebalo da bude proporcijalno broju predstavnika u kosovskom parlametu, odnosno između 8 i 18 odsto, ali u je stvarnosti za sedam godina važenja ona bila mrtvo slovo na papiru.
Kosovski ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić podseća da postoji Zakon o zapošljavanju nevećinskih zajednica koji je deo Ahtisarijevog paketa zakona, ali kaže da osim njegovog ministarstva koje upošljava 32 odsto (od zakonom propisanih deset odsto) pripadnika manjinskih zajednica, u praksi niko ne poštuje.
Zbog toga je, dodaje, oformljena komisija, za koju se nada da će svojim "obavezujućim preporukama uspeti da promeni trenutno stanje".
"Uzročnika je više, a jedna od najvećih prepreka, a u stvari je tehnički problem, je pitanje univerzitetskih diploma iz Mitrovice. I pored sporazuma koji je postignut tokom dijaloga u Briselu, određene institucije zahtevaju nostrifikaciju tih diploma. Kancelarija za zajednice pri kabinetu kosovskog premijera i Ministarstvo za zajednice i povratak pokrenulo je rešavanje ovog pitanja, i mislim da ćemo na taj način ukloniti i tu trenutnu prepreku u prepreku u zapošljavanju Srba u kosovskim institucijama" , kaže on.
Jevtić dodaje da za razliku od kosovskih institucija, agencija i javnih preduzeća, lokalne samouprave nisu zakonom obavezane na zapošljavanje određenog procenta pripadnika manjina, već se broj radnih mesta za manjine reflektuje u odnosu na broj stanovnika.
Ipak, dodaje, iluzorno je očekivati da javna administracija bude jedino mesto upošljavanja povratnika.
Ekonomski problemi su, prema njegovim rečima, najveća prepreka u procesu povratka raseljenih.
"Prosto, za održiv povratak ali i opstanak Srba na Kosovu potrebno je ekonomski ojačati pojedince. Subvencije koje Ministarstvo za zajednice i povratak daje kroz svoje programe u dobroj meri pomažu rešavanju tog problema. Ima i uspešnih i neuspešnih primera, ali je to prevashodno problem tržišta i opšte ekonomije. Verujem da će nakon usvajanja nove Strategije ministarstva biti više pozitivnih rezultata u ovoj godini u odnosi na prethodni period" , smatra Jevtić.
