U Srbiji ima 19.000 milionera

Uprkos krizi, u našoj zemlji ima ljudi koji zarađuju i po tri miliona evra godišnje. Prema poslednjim podacima iz Poreske uprave, najplaćeniji Srbin je u prošloj godini stavio u džep 250.000 evra mesečno, pišu "Novosti".

Da li će ovaj rekord biti oboren znaćemo posle 15. maja, kada ističe rok da milioneri prijave Poreskoj upravi svoje prihode za proteklu godinu. Do sada su morali da se jave do 15. marta, ali će ove godine imati više vremena.

Zvanično bogati, po merilima naših poreskih zakona, su oni koji su prošle godine zaradili više od 2.185.488 dinara, što znači da im je svakog meseca na račune "leglo" više od 182.124 dinara.

Republički zavod za statistiku je izračunao da je prosečni građanin tokom 2013. godine zaradio 728.496 dinara bruto, a 527.184 dinara neto plate.

Ko je uspeo da zaradi više od trostruke bruto plate, državi plaća porez na godišnji dohodak od 10 odsto. Ukoliko je prosečnu godišnju platu uspeo da premaši više od šest puta, na to plaća porez od 15 odsto.

U sumu koja se računa za oporezivanje ulaze, osim plate, i drugi prihodi, poput zarada od sporta, autorskih i sličnih honorara, prihoda od iznajmljivanja nekretnina i pokretnih stvari. U osnovicu ulaze i prihodi koji se dobijaju po osnovu članstva u upravnim i nadzornim odborima i sličnim organima.

"U 2013. godini doneli smo 19.002 rešenja o utvrđivanju poreske obaveze po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana. Najviši oporezivi prihod ostvarilo je fizičko lice u iznosu od oko 350 miliona dinara", navode u Poreskoj upravi.

U poreskim prijavama za godišnji porez na dohodak građana za 2012. godinu 79 podnosilaca se izjasnilo kao bankar, odnosno bankarski službenik, a 2.512 osoba je upisalo zanimanje ekonomista. Među najplaćenijim ljudima u zemlji su i advokati, privrednici, inženjeri i stomatolozi.

Inače i u Srbiji bogataši imaju pravo na olakšice. Milioner ima pravo na odbitak za sebe i to do 40 odsto prosečne godišnje plate, što znači da na taj deo ne plaća porez. Ukoliko ima ženu koja je nezaposlena i decu, za njih može da umanji osnovicu za najviše 15 odsto prosečne godišnje plate u Srbiji. Svi odbici zajedno, međutim, ne mogu da pređu polovinu dohotka koji se oporezuje, pišu "Novosti".