Gde je otvorena i ko su bili vlasnici, a ko gosti prve beogradske diskoteke, ko je sve u nju dolazio i zašto je bila zatvorena saznaćete na izložbi Skriveno blago Doma Jevrema Grujića u Domu vojske u Beogradu.
Zgradu u Svetogorskoj ulici, tada "daleko od centra grada", 1896. godine je za svoju porodicu podigao Jevrem Grujić, političar i državnik, osnivač Liberalne stranke, ministar pravde, član Velikog suda, ambasador odlikovan najvišim priznanjima svog doba. Inače, kao stipendista Kneževine Srbije Jevrem je 1846. poslat na studije prava na Sorboni u Parizu. Vratio se oduševljen idejama o liberalnom društvenom uređenju i posvetio je život modernizaciji Srbije.
Nekih 120 godina kasnije, tačnije 1967, njegovi potomci se takođe vraćaju iz Pariza sa studentskog letovanja. Bilo je to leto rokenrola, Bitlsa, dugih kosa, a oni su bili oduševljeni onim što su tamo videli i doživeli, posebno čuvenom diskotekom "Kastel", koja i danas predstavlja najekskluzivnije mesto u celom Parizu.
Tako je u podrumu kuće gde su živele ličnosti od velikog značaja za srpsku istoriju, diplomatiju i pravosuđe, poput Teodora Herbeza, Jevrema Grujića i Slavka Grujića, Milana Milojevića, Milivoja Naumovića, Vukašina Šećerovića i drugih, otvorena prva diskoteka ne samo u Beogradu, nego na čitavom Balkanu. Diskoteku su osnovali Milan Šećerović, Saša Nikolić i Brana Samardžića po ugledu na pariski "Kastel", ali je ona postala poznata po vlasniku Lazaru Šećeroviću, pa je kolokvijano dobila naziv "Kod Laze Šećera".
Prve večeri pojavili su se neki od najeminentnijih beogradskih intelektualaca poput Mire Trailović, Jovana Ćirilova, slikara Ivana Tabakovića i čuvenog pesnika nadrealista Dušana Matića, koji je rekao:
"Sada kada su ponovo počeli balovi kod Naumovića i Šećerovića, znači da je komunizam počeo da kopni i dolazi neko novo doba".
Deset godina pre čuvenih njujorških klubova, pre "Studija 54" i "Ksenona", Beograd se upisao u svetsku mapu gradova koji imaju klub u kojem se okuplja džet set i najpoznatiji trendseteri.
Kako u to vreme nije bilo moguće postati privatni vlasnik, diskoteka je otvorena pod pokroviteljstvom Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Žurevi i večernja okupljanja predstavljani su novinu i u društvenim shvatanjima. Na primer, devojke su mogle da dolaze same, da se zabavljaju, da igraju bez muške pratnje. Koreograf i balerina Lokica Stefanović tu je izvodila svoj čuveni ples po kojem se kasnije i proslavila.
Slušale su se najnovije ploče, koje su stizale iz Londona i Pariza, što je predstavljano ogromnu senzaciju u gradu. Diskoteka je tada lansirala i prvog klupskog jugoslovenskog di-džeja Milana Petrovića. Radno vreme je bilo "čedno" za današnje pojmove, svakoga dana od sedam uveče do 00:30. Postojale su propusnice, a za one koji ih nisu imali jedina šansa je bila da ih neko uvede.
Jedan od originalnih gostiju podelio je posetioce na Talente i Obožavaoce. Talenti su bili: najlepše, najšarmantnije i najzgodnije beogradske devojke i najpoznatiji beogradski šmekeri, dase i mangupi sa stilom. Obožavaoci su bili devojke i mladići koji su im se udvarali i divili.
Beograd je šezdesetih godina 20. veka bio kulturna prestonica SFRJ, što je prepoznala i evropska kulturna politika, međutim, prestonicom se širio glas o "subverzivnom, buržujskom leglu naše omladine inficirane Zapadom". Novine su prenele vest da su službenici Sekretarijata unutrašnjih poslova videli da se jedan par u diskoteci "Kod Laze Šećera" – ljubi.
"Podrum je lokal kojem je zaista teško naći manu. Sve je besprekorno čisto. Na podu crni linoleum okovan žutim metalom, zidovi su u tapetama, intimnost i nenametljivost dominiraju, u svakom detalju izvanredan ukus, sanitarni uređaji su takvi da vlasnici beogradskih kafana mogu da se postide!", jedan je od citata iz ondašnje štampe.
"Kada su videli da peticije ne pomažu i da je klub otvoren, stanari zgrade iz broja 15 latili su se drugog oružja. Na goste koji su izlazili iz podruma, posipana je voda i to u kofama, bacani su razni otpaci, a ponajviše ustajalo povrće. Zabeleženo je da je šargarepa, koju malo volimo, dominirala u ovom ponoćnom bombardovanju".
- U prostorijama kluba Diskoteka, vrši se neograničena distribucija opojnih droga;
- Tu se podvode maloletnice;
- Američka špijunska organizacija CIA ima u prostorijama kluba svoje sedište".
"Osim toga, znajući u priličnoj meri forme koje naši eventualni neprijatelji ili budući agresori mogu da primene u formi psihološkog rata, slični punktovi služe im da se na neki način tamo infiltriraju, da takve vrste zabave potpomažu i razvijaju", deo je iz govora predsednika socijalističke omladine.
Tadašnje komunističke opštinske vlasti su se služile svakojakim besmislicama. Čak 28 inspekcija pregledalo je podrum. Jedna odluka tadašnjih komunističkih inspektora bila je: Može muzika, ali ne i da se igra.
Posle nešto više od godinu dana rada, na posebnoj sednici Vrhovnog saveta odbrane SFRJ doneta je odluka da se diskoteka zatvori jer "kvari naprednu socijalističku omladinu", kako svedoči Lazar Šećerović.
Na otvaranje izložbe Skriveno blago Doma Jevrema Grujića došla je i nekada čuvena beogradska manekenka Mirjana Žegarac, koju su na izloženim fotografijama isprva prepoznali njeni prijatelji. Ona se kasnije prisetila gde je fotografija snimljena i našalila na svoj račun: "Čekaj da vidim kako se ništa nisam promenila".
Iako je diskoteka zatvorena usled pritiska privatne žurke nikada nisu prestajale. Kada su svetske zvezde dolazile diskoteka je otvarana da ih ugosti. Đuskali su modni magovi Pako Raban i Renato Balestra, a na spavanje se uvek išlo u zoru.
Skoro pola veka kasnije u Domu Jevrema Grujića ponovo je otvorena diskoteka pod nazivom Šećer, a Lazar Šećerović je lično učestvovao u postavci izložbe Skriveno blago i tu je da svedoči o nekim davnim vremenima. Čukununuk Jevrema Grujića iako u poznim godinama, još je vrlo aktivan i često pravi žurke u Svetogorskoj 17, a za oktobar nam je obećao novu, kako kaže modernu, izložbu.
