"Nije prijatno, svake godine imamo isti problem", rekao je student prorektor Miloš Obradović, novinarima nakon sednice Senata.

Sada je najavljeno poskupljenje za 10 odsto, ako uzmemo u ozbir da svake godine raste školarina za deset procenata, to sve udara po džepu studenata, rekao je Obradović, nadajući se da ćemo doći u situaciju u kojoj će neki fakultet narednih godiina smanjivati školarinu a ne samo da je povećava.

Veće školarine za samofinansirajuće studente, između ostalog i zbog uvođenja solidarnog poreza, zatražili su Mašinski, Rudarsko-geološki, Fakultet organizacionih nauka, Pravoslavni-bogoslovski, Pravni, Učiteljski, Farmaceutski,Matematički, Biološki, Hemijski, Fakultet za fizičku hemiju,...

Obrazlažući povećanje školarine u školskoj 2014/15. dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović rekao je da je fakultet  do sada mogao da "pokriva" udžbenike za samofinansirajuće studente.

"To je do sada fakultet mogao da pokriva, jer su naši profesori sve svoje udžbenike izdavali u okviru izdavačke kuće fakulteta. Posle uvođenja takozvanog solidarnog poreza, jedan broj autora počeo je da odlazi u druge izdavačke kuće i da svoje udžbenike daje privatnim izdavačima", rekao je Avramović.

Prema njegovim rečima, autori bi imali 25 odsto manje honorara ako bi štampali knjige na fakultetu.

Fakultet, kako je naveo prof. Avramović, više neće biti u stanju da plaća knjige samofinansirajućim studentima i to je razlog za povećanje školarine.

Dekan Mašinskog fakulteta Milorad Milovančević rekao je da ovaj fakultet nije povećavao školarinu 10 godina. Sada je predlog da se poveća sa 60.000 na 66.000 dinara.

"To je ogroman novac za neku porodicu, ali jednostavno smo na to prinuđeni", rekao je Milovančević.

Prema njegovim rečima, nijedan dinar od samofinansirajućih studenata, a nema ih mnogo, ne ide nikome od profesora u džepove, isključivo se koristi za podizanje standarda učenja i kvaliteta rada u laboratorijama i računarskim salama.

Novina na ovom fakultetu je što imaju nastavu na engleskom jeziku na sva tri nivoa studija.

Na osnovnim akademskim studijama na nivou UB upisna kvota je oko 14.500 brucoša, od čega oko 9.500 budžetskih mesta.

Na master studijama ima oko 9.000 mesta, a na doktorskim oko 1.700 mesta.

Na UB je oko 330 studijskih programa, rekla je prorektorka za nastavu Neda Kovačević i navela da kvote nisu značajno menjane.

"Neki fakulteti su predlagali malo veći broj budžetskih studenata, ali zaista minimalno", rekla je ona i navela da su na primer Fakultet organizacionih nauka i Fakultet političkih nauka proširili prostor, pa mogu da upišu 10 do 15 studenata više.

Prema predlogu, prijave za upis brucoša trajaće od 25. do 28. juna, od 30. juna do 4. jula su prijemni ispiti, od 11. do 15. jula upis, a sve upisne aktivnosti moraju biti završene do 17. jula.