On je agenciji Beta rekao da će biti još manji broj zahteva, ali je napomenuo da to neće značajno odstupati od tog broja primljenih zahteva, koji su stigli do 3. marta, kada je istekao rok za podnošenje.

"Zahtevi se odnose na sve kategorije imovine, jer je oduzimano sve - poslovni objekti, zgrade, stanovi, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište i šume i preduzeća", rekao je Sekulić.

Direktor Agencije za restituciju je naveo da je do sada vraćeno skoro 2.000 objekata, stanova i poslovnih zgrada, 1.400 hektara poljoprivrednog zemljišta i oko 1.500 hektara šumskog zemljišta.

Najviše je, dodao je, vraćeno u Beogradu i Vojvodini, tamo gde je i najviše i oduzimano.

Na pitanja šta se dešava sa žalbama Agencije za restituciju na poništavanje odluka o vraćanju vlasnicima hotela "Beograd" i "Splendid", on je rekao da se ti slučajevi nalaze na sudu.

"Od odluke suda u ova dva slučaja znaćemo da li je restitucija poželjna ili ne", rekao je Sekulić.

Kako je procenio, 80 odsto naturalne restituciju stanova, poslovnih prostora i zgrada biće završeno za dve godine, brzina vraćanja poljoprivrednog i šumskog zemljišta zavisiće od toga da li će biti promenjen zakon.

"Sadašnja zakonska rešenja su jako loša u delu prava na vraćanje imovine, a ako se promeni zakon onda bi za tri do četiti godine vraćali poljoprivredno zemljište. Onda bi ovaj ostatak išao na obeštećenje po dinamici koju zakon predviđa", rekao je Sekulić.

Na pitanje koliko je imovine moguće vratiti u naturi, Sekulić je rekao da će Agencija te podatke imati tek kad obradi sve podnete zahteve. "Tek kad obradimo sve zahteve znaćemo koliko je moguće vratiti u naturi, a koliko će ići na obeštećenje", rekao je on.

Sekulić je rekao da bi novčana nadoknada kroz izdavanja državnih obveznica trebalo da počne naredne godine, ali je dodao da može doći do pomeranja predviđenih rokova ako država ne bude imala novca za te namene.

On je podsetio da bi obveznice po osnovu obeštećenja bivših vlasnika trebalo da se izdaju od sledeće godine i da je zakonom predvideo fond od dve milijarde evra za te hartije od vrednosti koje bi se isplaćivale u roku od 15 godina.

"Mora da se proceni prvo da li država ima taj novac i iz kojih izvora to finansira. Ako bude novca izdavaće obveznice, ako ne bude moguće je pomeranje rokova. Nije ništa neobično", rekao je Sekulić.

Kako je istakao, proces restitucije svagde u svetu ima svoje zakonitosti, a jedna zakonitost je da se zakon uvek prilagođava procesu restitucije.

Na pitanje da li će biti promena Zakona o restituciji, koje su ranije najavljivane, Sekulić je rekao da je "sada predizborno vreme" i da misli da je uslov za promenu zakona potpuni podaci koje će Agencija obezbediti.

Najčešći problemi u restituciji su, po njegovim rečima, nesređene evidencije i loša identifikacija imovine.

"Kroz ovaj postupak se sve to mora rešavati, jer ovde se traži apsolutna tačnost u svim podacima i u identifikaciji imovine, sto je dosta težak posao", rekao je direktor Agencije za restituciju.