Na skupu je rečeno da je u Srbiji još uvek od 8.000 do 9.000 osoba smeštano u velikim psihijatrijskim bolnicama i ustanovama socijalne zaštite.

''Reforma sistema zaštite mentalnog zdravlja mora se sprovesti jer je to jedno od prioritetnih i važnih pitanja za sve građane zemlje. Mora se raditi i na destigmatizaciji, kako osoba koje imaju problema sa mentalnim zdravljem, tako i svih onih koji se bave njihovim lečenjem", rekla koordinator projekta "Kampanja civilnog društva za efikasnu zaštitu osoba sa mentalnim poteškoćama", Ljiljana Palibrk.

Ona je istakla da ''apsolutno nije tačna teza da su osobe koje se leče opasne po društvo''.

''Prema svim podacima, najmanji procenat krtivičnih dela vrše upravo osobe sa nekom psihijatrijskom dijagnozom. Apsolutno nije tačno da bi psihijatrijski bolesnici, kada bi izašli na slobodu, povećali broj krivičnih dela'', rekla je Palibrk, dodajući da to ne podržava nijedna statistika.

Ona je istakla i da je neophodno da ljudi koji imaju bilo kakve probleme sa duševnim zdravljem žive u porodici i svom okruženju, jer će tako efekti njihovog lečenja biti daleko bolji, a što je i za državu efikasnije.

Palibrk je navela da neki koraci jesu urađeni, a kao primer je navela da je Srbija, nakon niza godina, dobilia Zakon o zaštiti prava osoba sa mentalnim poteškoćama, da je doneta Strategija, kao i pojedini pravilnici.

Navodeći da predstavnici nevladinih organizacija nisu zadovoljni dobijenim rešenjima, ona je ukazala da trenutno brine činjenica da ne postoji još uvek jedna strategija kako će se reforma do kraja izvesti.

''Ne postoji sistem zaokružen, koji bi nam dao smernice šta sve treba da se uradi, jer se radi o oblasti koja nije samo pod ingirencijom Ministarstva zdravlja već i drugih ministarstava. Fali nam sveobuhvatan pristup ovoj tematici i oblasti i to na nivou cele vlade i mnogih ministarstava koja će morati da budu uklljučena'', rekla je Palibrk.

Ona je istakla da trenutno imamo situaciju koja je poprilično nezadovoljavajuća, jer je sistem metalnog zdravlja u zajednici u Srbiji loše organizovan.

Palibrk je upozorila i da su mentalne poteškoće, problemi sa mentalnim zdravljem, trenutno rastuća katerogija, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, i zauzimaju drugo mesto po zastupljenosti.

''To nije više problem koji možemo da guramo pod tepih. Neophodno je hitno započeti reforme. Koraci koji su preduzeti nisu dovoljni i država mora jasno da se opredeli, nakon konstituisanja nove vlade, i da napravi sistem mera koje će preduzeti u tačno određenim rokovima kako bi se proces pogurao i kako bi se napravio efikasan i održivi sistem zaštite mentalnog zdravlja celokupne nacije'', rekla je Palibrk.

Ona je istakla i da je uz izgradnju sistema mentalnog zdravlja u zajednici neophodno raditi i na deinstitucionalizaciji, odnosno na postepenom rasformiranju i zatvaranju velikih psihijatrijskih bolnica koje postoje, a koje su potpuno prevaziđene.

Specijalista psihijatar u SPB "Laza Lazarević", Mira Petrović, ocenila je da nijedan političar u izbornoj kampanji kao prioritet nije stavio zdravlje nacije, a još manje mentalno zdravlje.

Govoreći o onome što su stručnjaci iz Srbije videli u Trstu, ona je istakla da tamo nema velikih psihijatrijskih bolnica koje su kroz kontinuiran proces, koji nije ni danas zaustvaljan, zatvorene.

''Otvoreni su paviljoni slični našim bolnicama, ali za razliku od naših koje su u ruiniranom stanju, u Trstu nismo videli velike psihijatrijske bolnice. Obišli smo četiri centra za mentalno zdarvlje i svaki od njih je bio dobro ukopljen u sredinu gde se nalazio i ni po čemu nije odudarao od ambijenta'', rekla je Petrović.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao je tokom prošle godine tri studijske posete institucijama i organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem i socijalnom politikom u Trstu i Amsterdamu.