On kaže država više nema fiskalnog manevarskog prostora za delovanje.

"Iz prespektive Svetske banke Srbija bi trebalo da bude regionalni lider u refomama, a ne da hvata poslednji voz", rekao je Verheijen na panelu u okviru Kopaonik biznis foruma.

On je rekao da bi nova vlada trebalo da sprovede reforme da bi Srbija povratila lidersku ulogu i dodao da će od izbora koji se budu napravili zavisiti i kako će Srbija ući u EU.

"Brz završetak zakasnele reforme javnih i društvenih preduzeća nameće se kao jedini realan izbor. Mali broj onih u Srbiji koji plaćaju porez suviše dugo nosi teret tog veoma skupog dela privrede koji je samo u 2012. koštao gotovo milijardu evra", rekao je on.

Verheijen je rekao da umesto da doprinose ekonomskom rastu i zapošljavanju mnoga od gotovo 1.000 preduzeća iz tog dela privrede "isisavaju krv iz srpskog budžeta, bankarskog sektora i šire privrede".

On je istakao da je još gore što se neka od tih preduzeća nalaze nanajboljoj zemlji i imaju najoblje nekretnine koje se ne koriste produktivno i predstavljau za privredu dodatni trošak za neiskorišćenu šansu.

Šef Kancelarije Svetske banke je rekao da su Srbiji potrebni i strateški kompromisi po pitanju zapošljavanja u javnom sektoru u kojem sada radi oko 800.000 ljudi, odnosno 26 odsto radno aktivnog stanovišstva, od kojih više od 600.000 u segmentu opšte uprave.

"U našem zajedničkom radu sa vladom indetifikovane su brojne anomalije u sistemu plata i zapošljavanja u javnom sektoru dok je istovremeno efikasnost slaba", rekao je on.

Verheijen je naveo da je Srbija među najgorima u Evropi po pitanju efikasnosti zdravstva i da se i dalje zapošljavaja nastavnici u prosveti, iako se smanjuje broj dece školskog uzrasta.

Prema njegovim rečima, broj đaka u osnovnom obrazovanju u Srbiji opao je za 22 odsto od 2002. dok je u istom periodu za 15 odsto povećan broj nastavnika.

Verheijen je rekao da ima prostora i za smanjenje broja zaposlenih u sektoru bezbednosti i da se u Srbiji plaćaju neprimereno velike plate u regulatornim agencijama i preduzećima u državnom vlasništvu.

On je istakao da je najkritičniji element reformske agende veliko fiktivno zapošljanje u javnom sektoru i kako da se apsorubuje radna snaga koja će ostati višak.

Prema rečima Verheijena, jedno od kratkoročih rešenja koje treba razmotriti jer potencijal Srbije za velike javne radove čija realizacija čeka aktivnosti predviđene u još nepovucenim zajmovima ukupne vrednosti od skoro tri miljarde evra.

On je ocenio da bi aktiviranje tih zajmova i pokretanje radova apsorbovalo deo viška radne snage, barem privremeno.

Verheijen je rekao i da nije zagonetka šta će omogućiti otvaranje novih radnih mesta pošto će oslobađanje sredstava koja koriste javna i društvena preduzeća obezbediti novac za investicije.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji ponovio je da je potrebno ubrzati izdavanje građevinskih dozvola i olakšati regulatorni okvir za zapošljavanje da bi se privukle investicije i povećalo zapošljavanje.

"Ako srpski lideri imaju hrabrosti i viziju da se prihvate teške agende reformi Srbija ima velike šanse da bude uspešna kada uđe u EU", rekao je Verheijen.