Darko Šarić, prvi put se "pojavljuje" u oktobru 2009, kada su agencije prenele da je urugvajska policija zaplenila 2,8 tona kokaina na jahti "Maui", pod britanskom zastavom, u luci Santjago Vaskes, 25 kilometara zapadno od Montevidea.

Tom prilikom uhapšene su dve osobe, Urugvajac i Srbin, koji su pokušali da kokain sa jahte prebace na prekookeanski brod, čija je krajnja destinacija bila zapadna Evropa.

Tovar sa drogom presretnut je u okviru zajedničke akcije "Balkanski ratnik" američke agenicije DEA, srpske BIA i policije Urugvaja. Paralelno, beogradska policija uhapsila je pripadnike Šarićeve grupe koji su se zatekli u Srbiji.

U januaru 2010. za Darkom Šarićem raspisana je međunarodna poternica. Prema pisanju podgoričke "Pobjede" 25. januara 2010, a pozivajuci se na neimenovane izvore iz policije, Darko Šaric koji je poslednji put viđen u Pljevljima deset dana ranije, napustio je Crnu Goru, i od tada mu se gubi svaki trag. Isti list je kasnije pisao da je Šarić pobegao u Švajcarsku.

Milos Oparnica, šef Nacionalnog biroa Interpola u Srbiji, obelodanio je 15. februara 2010, tokom gostovanja na B92, da je policija počela da se bavi Darkom Šaricem još 2000. godine zbog pranja novca, što je verovatno bio početak raspetljavanja čitavog slučaja.

U februru 2010. iz Uprave policije Crne Gore saopšteno je da je Šarić, osumnjičen u Srbiji za šverc kokaina, napustio teritoriju Crne Gore ilegalno, nekoliko dana pre nego što je crnogorskom birou Interpola dostavljena međunarodna poternica.

Oparnica je zatim obelodanio da je Srbiji najmanje 15 zemalja dostavilo informacije o vođi najvećeg narko-klana u ovom delu Evrope, Darku Šariću.

Mediji su špekulisali o Šarićevom boravku u boravku u Češkoj, Slovačkoj, Švajcarskoj, komentarišući da je on bio "aktivan" u više od pet država.

Tužilaštvo za organizovani Srbije podiglo je 13. aprila 2010. optužnicu protiv Šarićeve grupe.

Dan posle, državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je da je suština borbe protiv narko-klana Darka Šarića i ostalih kriminalnih grupa otkrivanje njihovih veza sa pojedinim državnim funkcionerima iz javnih preduzeća, kao i nosiocima državnih funkcija.

Po Homenu, brojni bivši političari postali su uspešni biznismeni i to odmah nakon što su napustili politiku.

Kao prvi korak naveo je proveru tokova novca u preduzeću "Maestral turs", koje je oduzeto od grupe Darka Šarića. Po njegovim rečima"Maestral turs" je, između ostalog, vlasnik dva hotela u Novom Sadu "Vojvodine" i "Putnika", a hoteli u Vojvodini su kupovani preko preduzeća "Palić".

Homen je takođe rekao da su finansijski uspon, poslovi sa drogom i moć Šarića evidentni od 2004. do 2009, i u tih pet godina treba tražiti ljude iz vlasti koji su im pomagali, ako je reč o pranju novca.

Po njemu, pri utvrđivanju ko ih je štitio postoje tri pravca istrage - državni funkcioneri, političke stranke i operativci MUP-a.

Prema pisanju beogradskog "Blica" iz aprila iste godine, Darko Šarić, optužen za krijumčarenje velike količine kokaina tokom 2009. godine, sarađivao je i sa Zvezdanom Terzićem, bivšim redsednikom Fudbalskog saveza Srbije (FSS), za kojim je raspisana poternica zbog nezakonitih transfera četiri fudbalera. U tekstu su navedeni sastanci Šarića i Terzića u jednom od najelitnijih hotela na Crnogorskom primorju.

Beogradski "Pres" je u maju 2010. pisao da su narko-bos Darko Šarić i članovi njegovog klana napravili početkom 2010. godine plan za likvidaciju najviših državnih funkcionera Srbije, operativaca policije i BIA, za šta je spremljen budžet od 30 miliona evra, kojim je trebalo da budu finansirane akcije na prikupljanju informacija o osobama koje rade na akciji "Balkanski ratnik", zatim zastrašivanja, pripreme i, konačno, izvršenja likvidacija. Do ovih podataka došli su operativci srpske policije i bezbednosnih službi.

Specijalni tužilac Miljko Radisavljević podigao je 6. avgusta 2010. novu optužnicu protiv Šarića i još osam osoba zbog pranja više od 20 miliona evra od prodaje kokaina.

Radosavljević je izjavio da je zakonski zaprećena kazna za pranje novca u ovom obimu između dve i 12 godina zatvora. Tužilac je naveo da je novac od droge uložen u kupovinu poljoprivrednih dobara i hotela u Vojvodini, kao i u drugim privatizacijama u Srbiji.

Prema navodima medija, Šarić je kupovinom i privatizacijom preduzeća oprao više od 4,3 miliona evra i više od 200 miliona dinara, što je ukupno više od šest miliona evra. Radi se o novcu koji je uložen u privatizaciju i finansiranje hotela "Putnik" i "Vojvodina" i preduzeća "Mitrosrem" Sremska Mitrovica.

Mediji su pisali i da je glavni Šarićev saradnik za osnivanje i upravljanje of-šor kompanijama bio Predrag Milosavljević, koji je kao finansijski stručnjak bio angažovan u Šarićevom preduzeću "Municipijum S".

U oktobru 2010. u Crnoj Gori je, na osnovu italijanske poternice, uhapšen rođeni brat Darka Šarića, Duško. Poternica ga tereti da je u Italiji bio organizator grupe koja je u u toj zemlji preprodavala kokain.

Krajem oktobra 2011. Specijalno tužilaštvo podiglo je petu po redu optužnicu protiv Šarića i njegovih najbližih saradnika.

Suđenje Šariću i njegovoj grupi zbog šverca više od dve tone kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu 9. marta 2012, u Specijalnom sudu u Beogradu, formalno je počelo prema odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku Veliki deo imovine privremeno im je zaplenjen po Zakonu o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, kojom će državni organi upravljati do okončanja krivičnih postupaka koji su u toku protiv njih.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je ukupno pet optužnica protiv Darka Ssarića, zbog zbog trgovine narkoticima i zbog pranja novca.

Predsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je 10. januara 2013. da se steže obruč oko odbeglog narko bosa Darka Šarića, kao i da će sledeći korak biti njegovo hapšenje.

Prema navodima Interpola, postoje osnove da se "lice koje može biti Šarić i koje je slično njemu" nalazi u Južnoafričkoj Republici, ali razjašnjenja od Interpola te zemlje nije bilo.

Darko Šarić rođen je 21. oktobra 1970.

Čak šest puta je bio osuđivan presudama Opštinskog suda u Pljevljima zbog pet različitih krivičnih đela, ugrožavanje sigurnosti na radu iz nehata, uništenje aparata u rudnicima ili drugim građevinskim preduzećima, uništenje poslovnih i stambenih prostorija, proneveru i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Prvi put je osuđen kao maloletnik 1988, kada mu je izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora roditelja. Sledeći put je osuđen 1992. na uslovnu kaznu, treći put 1994. na kaznu od četiri godine zatvora.

Izgleda da tu kaznu nije odležao do kraja, pošto je već 1996. ponovo osuđen na kaznu od četiri meseca zatvora. Već dve godine kasnije, 3. septembra 1998. je osuđen na kaznu od dva meseca, a posle tri meseca, 31. decembra iste godine, osuđen je na kaznu od tri meseca.

Šarić je 2005. godine dobio državljanstvo Srbije, srpski pasoš i ličnu kartu, što je, prema najavama srpskih zvaničnika, predmet istrage..