Do tragedije je došlo u noći između 19. i 20. maja 1999. godine u vreme NATO bombardovanja.

Tom odlukom objavljenom na sajtu, Apelacioni sud je potvrdio oslobađajuću presudu Bojoviću koju mu je u decembru 2012. izrekao Viši sud u Beogradu.

Bojović je oslobođen, jer je sud utvrdio da, kao komadant Gardijske brigade, nije izvršio krivično delo nepreduzimanje mera zaštite.

Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Urološko odeljenje te bolnice pogodio je jedan zalutali projektil NATO-ove avijacije.

Sud je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka zaključio da u Bojovićevim postupcima u relevantnom periodu „nije bilo propusta koji bi se mogli dovesti u uzročnu vezu s nastalom posledicom, za koju je utvrđeno da je tragičan – nesrećan slučaj, koji se ne može stavljati u odgovornost komandanta brigade".

Na osnovu izvedenih dokaza o naređenjima koja je u relevatnom periodu Bojović izdavao, kao i o svim njegovim potezima, sud je zaključio da je „u okviru svojih nadležnosti i obaveza apsolutno preduzeo sve što je bilo u njegovoj profesionalnoj i ljudskoj moći na zaštiti jedinice".

Takođe, utvrđeno je da nije odgovoran za pogibiju vojnika kod bolnice 'Dragiša Mišović' i da ''bilo kojom svojom odlukom nikako nije mogao sprečiti dejstvo NATO-ove avijacije ili predvideti gde će Alijansa dejstvovati''.

Po relevantnim činjenicama o tragičnom događaju, zasnovanim i na podacima iz saopštenja NATO-a, bolnica „Dragiša Mišović" nije bila cilj NATO-ove avijacije, već je kobne noći kao „kolateralnu šetu" pogodio zalutali projektil prilikom dejstvovanja na vojnu kasarnu na Dedinju, na koju je sasuto sedam od ukupno osam namenjenih bombi.

Komanda NATO-ovih snaga je, prema pisanju medija, potvrdila da se kod pada osmog projektila na bolnicu desila tehnička greška, jer je NATO-ovoj avijaciji prilikom navođenja bombi osmi projektil odstupio – zalutao 450 metara.

Snažno toplotno dejstvo eksplozije proširilo se izvan bolničkog kruga na ulicu, gde je uz bolnicu na trotoaru bio razmeštaj Protivpožarnog odeljenja Gardijske brigade, kao i Vatrogasne jedinice MUP-a.

Pre 15 godina u tragičnom događaju nastradali su vojnici Goran Varešan, Slaviša Miljković, Branimir Krnjajić i Predrag Ignjatović koji ostali na mestu mrtvi, kao i pacijenti bolnice Branko Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Osam dana kasnije, od povreda zadobijenih u ovom raketiranju, preminuli su vojnici Vojin Pejčinović, Aleksandar Bajin i Dragan Tankosić.