Sekretar Privremenog veća Beograda Goran Vesić je Tanjugu rekao da je naplata gradskog prevoza sada ispod zadovoljavajućeg nivoa i da su u Gradu ubeđeni da bi novi operater to mogao da promeni.

Vesić je rekao su predstavnici Grada imali intenzivne pregovore prošle sedmice sa zastupnicima turske kompanije, koja je vlasnik Bus plusa, ali je podsetio da dogovor nije postignut.

"(Predsednik Privremenog organa) Siniša Mali je naredio Direkciji za javni prevoz i drugim gradskim organima da počnu pripreme za raspisivanje tendera za novog operatera za tu uslugu. Ako se ništa dramatično ne promeni, tražićemo novog patnera, s tim da će Grad biti većinski vlasnik", rekao je Vesić.

On je dodao da se već javilo nekoliko zainteresovanih kompanija za tender i da će tokom aprila biti održani sastanci sa jednom kompanijom.

"Da je i pri izboru Bus Plusa sve obavljeno javno, da se znalo ko je podneo ponudu i da su se znali uslovi, verovatno bi posao išao drugim tokom umesto što se krio ugovor. Mi tu grešku nećemo sigurno ponoviti. Čitav posao će biti javan, svi će znati kakav dogovor smo postigli", rekao je Vešić.

On je ukazao da je to što Grad nije imao udela u Bus plusu i bio osnovni problem. Vesić je zaključio da će se raditi na tome da taj sistem pripadne Gradu, što će povećati naplatu karata, obezbediti veće investicije i uvesti više reda u gradski prevoz.

Mali je u petak, 4. aprila, rekao da Bus plus nije u skladu sa interesima grada i da se u razgovorima sa predstavnicima "Apeksa" nije došlo do prihvatljivog rešenja.

Sistem Bus plus nije se pokazao operativnim zbog toga što se naplata karata poslednjih godinu dana drastično smanjila, a grad je samo prošle godine na ime subvencija isplatio GSP 7,5 milijardi dinara, rekao je Mali, a preneo Beoinfo.

Mali je ranije rekao da je ideja da strani partner obezbedi uređaje neophodne za taj sistem, a da prodaja markica ili kontrola pređu pod okrilje grada, kao i da ne veruje da će se sistem više zvati Bus plus.

Investitorima omogućiti da kupe građevinsko zemljište

Goran Vesić izjavio je i da se planira promena propisa kako bi se investitorima omogućilo da kupuju građevinsko zemljište u Beogradu.

"Mogućnost kupovine zemljišta izuzetno je važna za strane investitore. Ne možete da im objasnite da ne mogu da kupe zemljište", rekao je Vesić Tanjugu.

Nakon formiranja Skupštine grada, prioritet će, kako kaže, biti formiranje kancelarije u okviru grada, koja bi pomagala investitorima.

"Svi koji ulažu u Beograd određeni iznos novca, imali bi neku vrstu mentora koji bi im pomagao da najbrže reše sve dozvole i da što pre krenu sa ulaganjem, rekao je Vesić na konferenciji posvećenoj produbljivanju britansko-srpske privredne saradnje, koji je organizovala Eurosfera.

On je naveo da je situacija gradskih finansija teška, jer Beograd duguje više od milijardu evra, ali je poručio da baš zato grad treba da se opredeljuje za javno-privatna partnerstva i koncesije, kao mogućnosti za investicije.

Upitan šta će ponuditi britanskim investitorima, Vesić je naveo da će im predstaviti nekoliko projekata.

Prvi je, kako kaže, izgradnja četiri nove podzemne garaže, za koje se nada da će brzo naći partnera.

Drugi projekat je deponija komunalnog otpada u Vinči, za koju Vesić kaže da je najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope, a zatim će uslediti i izgradnja fabrike za reciklažu.

Treći na listi projekata je, prema njegovim rečima, metro.

"Pored 'Beograda na vodi', ovo će biti najveći projekat u prestonici", ukazao je Vesić.

Sledeći projekat je izgradnja 2. i 3. faze veletržnice, a kako kaže, do avgusta će prva faza u koju je uloženo sedam miliona evra, biti gotova.

"To će biti najveća veletržnica na Balkanu, a podstaći će i druge investicije u poljoprivredu, prehrambenu industriju i sve što ide uz takav objekat", ocenio je on.

Vesić je ukazao i na neke projekte u poljoprivredi, poput projekta za navodnjavanje koji će se realizovati iz arapskog kredita.

On je podsetio da je u planu da pod tim sistemom bude više od 28.000 hektara, što je više od 10 odsto ukupne poljoprivredne površine u Beogradu.

Vesić je napomenuo i projekat izgradnje unutrašnjeg magistralnog prstena kao i izgradnje obilaznice oko Beograda.

To su, kako je naglasio, za Beograd izuzetno važni infrastrukturni projekti.