Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je na današnji dan pre 15 godina, a njegovo ubistvo još nije rasvetljeno. Kolege, članovi porodice i prijatelji položili vence i cveće na mestu ubistva.
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije obeležili su petnaestogodišnjicu smrti vlasnika i glavnog urednika lista "Dnevni telegraf" Slavka Ćuruvije.
Oni su poručili da danas više nego ikada ranije ima osnova za nadu da će ubice i nalogodavci tog ubistva biti privedeni pravdi.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović je, posle polaganja venaca kod spomen-ploče u Svetogorskoj ulici, na mestu gde je Ćuruvija ubijen, podsetio da su se, iako se sve vreme znalo ko je odgovoran za njegovu smrt, ubice skrivale od lica pravde.
"Danas prvi put posle 15 godina dolazimo ovde sa nadom da nije daleko trenutak kada ćemo saznati ko je ubio i ko je naredio da se ubije Slavko Ćuruvija. Država je učinila važan korak. Pokrenut je mehanizam i sada nazad nema. Ili ćemo vrlo brzo saznati imena nalogodavaca i ubica, ili ćemo se još jednom uveriti da je Srbija društvo u kojem su zločinci jači od žrtava", rekao je Obradović.
Predsednica UNS-a Ljljana Smajlović konstatovala je da je Srbija danas korak bliže dokazu da je duboko unutar državnog aparata postojalo čudovišno zločinačko udruženje koje je ubilo Slavka Ćuruviju i druge političke protivnike.
"Ako se dokaže da su to ljudi koji su ubili Slavka, čini mi se da smo tek na početku i da će to da izazove zemljotres o čijim posledicama i poukama ćemo tek morati da počnemo da razgovaramo. Nadam se da će se to desiti već ove godine", rekla je Smajlović.
Institucije su dužne da se bave rešavanjem zločina bez obzira na političke okolnosti u državi, izjavila je Ćuruvijina supruga Branka Prpa.
"Ne smatram da je politička situacija sjajna kada je reč o kontekstu ovog ubistva, ali ono što me je uvek interesovalo jeste snaga institucija pravne države", rekla je Prpa novinarima.
Na tradicionalnom pomenu koji je danas u podne upriličen povodom godišnjice ubistva Ćuruvije Prpa je istakla da je ključno pitanje utvrditi ulogu države u ubistvima ljudi koji nisu bili istomišljenici režima.
"Moraju biti otkriveni centri prikrivene moći kojima se služe političke elite, oni moraju biti demaskirani i demontirani. To ide u paketu koji se zove pravna država i demokratija", rekla je Branka Prpa novinarima.
Dodala je da "nije toliki optimista" da poveruje da je istraga "na korak od optužnice", ali da je važno da tužilaštvo "konačno radi svoj posao".
Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić ponovio je da veruje da će istražni organi učiniti sve što mogu da dođu do nalogodavaca ubistva novinara i urednika Slavka Ćuruvije.
"Prvenstveni smisao i jeste da se utvrde i počinioci i nalogodavci ubistva. Siguran sam da će biti učinjen maksimalan napor da se do nalogodavaca dođe, jer ćemo tek onda imati zaokruženo delovanje pravde", rekao je Matić novinarima.
Skupu su prisustvovali i predsednik Demoktratske stranke Dragan Đilas, poverenik za informacije od javnog interesa Rodoljub Šabić, zaštitnik građana Saša Janković, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević i drugi.
Novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, na Uskrs, u pasažu zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici. Ubice su u njega, s leđa, ispalile 17 metaka.
Ubijen je tokom NATO bombardovanja, pet dana nakon što je u tadašnjem dnevnom listu "Politika ekspres" optužen za "priželjkivanje bombi" i "izdaju".
Osumnjičeni za ubistvo Ćuruvije, bivši pripadnici Državne bezbednosti (DB) Ratko Romić i Milan Radonjić, uhapšeni su sredinom januara 2014. godine, dok je za bivšim operativcem Miroslavom Kurakom, koji je u bekstvu, raspisana poternica.
Kao nalogodavce ubistva Tužilaštvo za organizovani kriminal je označilo Radonjića i bivšeg direktora DB-a Radomira Markovića, a kao izvršioce Romića i Kuraka.
Slavko Ćuruvija Fondacija je saopštila je da iako su u prethodnom periodu uhapšeni osumnjičeni izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije, još nema odgovora na pitanje ko su nalogodavci tog ubistva.
"Pitanje moralne odgovornosti onih koji su učestvovali u vlasti u vreme izvršenja ubistva Slavka Ćuruvije takođe nije pokrenuto", piše u saopštenju Fondacije Slavko Ćuruvija .
U saopštenju povodom 15 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", ta fondacija je podsetila da su sloboda govora i bezbednost novinara u Srbiji i dalje ugroženi.
Navodi se da su ubistva novinarke "Duge" Radislave Dade Vujasinović i dopisnika "Večernjih Novosti" Milana Pantića još bez sudskog epiloga.
"Vrednosti za koje se borio Slavko Ćuruvija, kao što su sloboda govora i pravo urednika da sami uređuju svoje novine u skladu sa standardima profesije, ali i po zakonu, još nisu dostignute", piše u saopštenju.
Slavko Ćuruvija Fondacija smatra da država mora da preduzme odlučne mere kako bi se osigurala sloboda medija i stvorila klima da novinari svoj posao obavljaju po najvišim standardima profesije.
"Neophodno je oslobađanje medija od stega vlasti, koje direktno ili indirektno nastavljaju da vrše uticaj na uređivačku politiku medijskih kuća", piše u saopštenju Slavko Ćuruvija Fondacije.
