Veljović je u izjavi Tanjugu podsetio da je policija u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal utvrdila da je "Galenika" za samo nekoliko godina oštećena za oko 180 miliona evra.

"Dobar deo lica je do sada procesuiran, ali jedan deo lica će u fazi zadnjih provera biti procesuiran do kraja ovog ili početkom sledećeg meseca i samo u tom delu privredno društvo

"Galenika" oštećeno je za iznos od preko 70 miliona evra", rekao je Veljović.

Prema njegovim rečima, predistražne radnje pokazale su da je reč o zloupotrebama odgovornih lica koja su izvlačila pare iz "Galenike" na štetu države i radnika, odnosno da tolika steta nije nastala kao posledica nesavesnog poslovanja.

Istraga u aferi Galenika počela je sredinom maja prošle godine kada je uhapšen bivši generalni direktor Nenad Ognjenović, a Specijalni sud u Beogradu potvrdio je, krajem januara ove godine, optužnicu protiv njega i još devet osumnjičenih za nanošenje štete tom preduzeću u iznosu većem od 900 miliona dinara.

Optužnica od 20. novembra prošle godine podignuta je, pored Ognjanovića, i protiv nekadašnjeg direktora "Velefarma" Dragoljuba Vučićevića, kao i direktora "Farmatrejda" Radoslava Sekulića.

Prema pisanju "Novosti", na novoj optužnici koja je upućena Tužilaštvu, je i Dejan Backović, sada direktor Socijalističke partije Srbije, zbog sumnje da je kao predsednik Upravnog odbora Galenike od novembra 2008. do 31. decembra 2012. godine počinio krivično delo zloupotrebu položaja odgovornog lica.

Na teret mu se, prema pisanju lista, stavlja da je po dogovoru sa Ognjanovićem, generalnim direktorom Galenike i Vučićevićem, suvlasnikom Velefarm holdinga sklopio niz štetnih kupoprodajnih ugovora o lekovima i drugoj farmaceutskoj robi.

Tako je Galenika, kako se navodi, Vučićevim firmama Velefarm holding, Velefarm VFB, Velefarm Prolek, Velefarm invest i Sanitarija isporučila robu u vrednosti većoj od 2,5 milijardi dinara.

Prva saznanja o zloupotrebama u toj kompaniji dobijena su kad je počela provera poslovanja Agrobanke.

Galenika a. d. je kao prva fabrika farmaceutskih proizvoda na ovim prostorima osnovana 18. jula 1945. odlukom Privrednog saveta Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

Tada je Galenika a.d. imala samo 43 zaposlenih.

Galenika, koja je i na spisku sporne 24 privatizacije, vodila je pre desetak godina spor oko kupovine sa američkom firmom ICN Farmasjutikals, koji je bio vlasništvo srpskog biznismena Milana Panića i vraćena je u vlasništvo Srbije.

Međunarodni arbitrarni sud je 2004. doneo odluku kojom je ICN ovlašćen da povrati osnovni novčani ulog u ICN Galeniku do iznosa od 50 miliona američkih dolara i da ovo pravo ICN-a treba da se obezbedi putem likvidacije te kompanije.

Vlada Srbije je krajem decembra 2009. raspisala tender za strateškog partnera Galenici, ali je u proleće 2010. odustala od privatizacije zbog neadekvatnih ponuda. Novi tender je raspisan krajem 2012. godine i produžen je sa krajnjim rokom za prijavu do 30. aprila ove godine, jer je samo jedna kompanija dostavila pismo o namerama - američka kompanija Valeant Pharmaceuticals.

Vlada je 13. decembra 2013, posle konsultacija koalicionih partnera, zaključila da je finansijska pozicija Galenike neodrživa i dala nalog da se krene u pronalaženje strateškog partnera tom preduzeću.

Račun Galenike bio je u blokadi 90 dana, od 26. maja do 24. avgusta 2011. godine, a nekada uspešna državna firma iz Zemuna prošlu godinu je završila gubitkom od oko 1,432 milijardu dinara i smanjenim poslovnim prihodom.

U aprilu 2014. godine je saopšteno da je prvi put posle tri godine uzastopno negativnih rezultata u poslovanju Galenika za prva tri meseca ove godine ostvarila dobit iz redovnog poslovanja vredan 11 miliona dinara.