Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu i članica Centra za liberalno-demokratske studije Dana Popović ocenila je kao "pogrešnu, skandaloznu i ekonomski neopravdanu odluku" Vlade Srbije da privremeno zabrani izvoz žita.
"Bilo bi najbolje da se ta odluka diskretno odmah povuče", rekla je Popovićeva. Podsetivši da su poslednje zabrane te vrste u Srbiji donete 1999. godine i da su ih ekonomisti ismevali kao neekonomske i netržišne, ona je istakla da je nedopustivo danas pribegavati potezima kojima su se služili nekadašnji predsednik i premijer Srbije Slobodan Milošević i Mirko Marjanović.
Ona je ocenila da se odluka Vlade Srbije o zabrani izvoza žita ne može pravdati namerom da se spreče poremećaji na tržištu nastali zbog smanjenog prinosa pšenice i drugih žitarica i naglog rasta cena. "Pšenice ima manje i svakako će poskupeti. Pitanje je samo kada će se to dogoditi i ko će profitirati", rekla je Dana Popović i upozorila da na kraju najveću dobit mogu imati mlinari.
"Nelogično je da zabranite izvoz i time ukinete mogućost poljoprivrednicima da zarade na tržištu, a pre toga ste, pod firmom sprečavanja inflacije, odlučili da ih stimulišete sa po sto evra po obradivom hektaru", kazala je Popovićeva.
Upitana o mogućem uticaju najnovije vladine mere na najavljeno poskupljenje hleba, a time i na standard gradjana, ona je ocenila da poskupljenje hleba od dva dinara malo koga može da ugrozi i da treba konačno utvrditi koja je to grupa stanovništva kojoj će veća cena hleba ugroziti standard i onda tim ljudima pomoći. Popovićeva je ponovila upozorenje da vladavina zabranama ne može imati ni ekonomsko ni političko uporište i opravdanje.
Predsednik Unije privatnih pekara Zoran Pralica pozdravio je odluku Vlade Srbije da privremeno zabrani izvoz žitarica i ocenio da bi to trebalo da zaustavi "galopirajući rast" cena žita i brašna. On je izjavio Tanjugu da je odluka Vlade zapravo odgovor na zahtev pekara da bude prekinut izvoz pšenice, dodavši da je Srbiji godišnje potrebno 700.000 tona brašna za normalnu proizvodnju hleba.
Pralica je dodao da je, zbog povećanog izvoza pšenice, došlo do poremaćaja na unutrašnjem tržištu, pa je južna Srbija ostala bez ugovorenog kontigenta od 400.000 tona. On je ocenio da privremena zabrana izvoza neće uticati na predlog pekara da hleb poskupi, jer bi, kako je istakao, povećanje cena hleba bilo neophodno čak i da su cene žita i brašna ostale na prošlogodišnjem nivou.
Prema njegovim rečima, poskupljenje hleba neophodno je, jer su, pored povećanja cena žita i brašna, povećani i svi drugi troškovi proizvodnje. Privatni pekari su pre nekoliko dana preporučili da cena vekne hleba od 500 grama u maloprodaji, od 15. avgusta, bude 35 dinara.
Mlinari Srbije smatraju i da je Uredeba Vlade Srbije o tromesečnoj zabrani izvoza žitarica dobra, jer će smanjiti pritisak na najavljeni rast cena. Darko Selaković iz Unije mlinara izjavio je Tanjugu da cena pšenice od 15-16 dinara za kilogram ne bi bila tolika da nema velike tražnje "spolja".
Veliki izvoz pšenice je jedini uzrok što je njena cena dostigla rekordno visok nivo na domaćem tržištu, što može da poveća i cenu brašna, rekao je on, dodavši da je Uredba privremenog karaktera.
"Bilo bi najbolje da se ta odluka diskretno odmah povuče", rekla je Popovićeva. Podsetivši da su poslednje zabrane te vrste u Srbiji donete 1999. godine i da su ih ekonomisti ismevali kao neekonomske i netržišne, ona je istakla da je nedopustivo danas pribegavati potezima kojima su se služili nekadašnji predsednik i premijer Srbije Slobodan Milošević i Mirko Marjanović.
Ona je ocenila da se odluka Vlade Srbije o zabrani izvoza žita ne može pravdati namerom da se spreče poremećaji na tržištu nastali zbog smanjenog prinosa pšenice i drugih žitarica i naglog rasta cena. "Pšenice ima manje i svakako će poskupeti. Pitanje je samo kada će se to dogoditi i ko će profitirati", rekla je Dana Popović i upozorila da na kraju najveću dobit mogu imati mlinari.
"Nelogično je da zabranite izvoz i time ukinete mogućost poljoprivrednicima da zarade na tržištu, a pre toga ste, pod firmom sprečavanja inflacije, odlučili da ih stimulišete sa po sto evra po obradivom hektaru", kazala je Popovićeva.
Upitana o mogućem uticaju najnovije vladine mere na najavljeno poskupljenje hleba, a time i na standard gradjana, ona je ocenila da poskupljenje hleba od dva dinara malo koga može da ugrozi i da treba konačno utvrditi koja je to grupa stanovništva kojoj će veća cena hleba ugroziti standard i onda tim ljudima pomoći. Popovićeva je ponovila upozorenje da vladavina zabranama ne može imati ni ekonomsko ni političko uporište i opravdanje.
Predsednik Unije privatnih pekara Zoran Pralica pozdravio je odluku Vlade Srbije da privremeno zabrani izvoz žitarica i ocenio da bi to trebalo da zaustavi "galopirajući rast" cena žita i brašna. On je izjavio Tanjugu da je odluka Vlade zapravo odgovor na zahtev pekara da bude prekinut izvoz pšenice, dodavši da je Srbiji godišnje potrebno 700.000 tona brašna za normalnu proizvodnju hleba.
Pralica je dodao da je, zbog povećanog izvoza pšenice, došlo do poremaćaja na unutrašnjem tržištu, pa je južna Srbija ostala bez ugovorenog kontigenta od 400.000 tona. On je ocenio da privremena zabrana izvoza neće uticati na predlog pekara da hleb poskupi, jer bi, kako je istakao, povećanje cena hleba bilo neophodno čak i da su cene žita i brašna ostale na prošlogodišnjem nivou.
Prema njegovim rečima, poskupljenje hleba neophodno je, jer su, pored povećanja cena žita i brašna, povećani i svi drugi troškovi proizvodnje. Privatni pekari su pre nekoliko dana preporučili da cena vekne hleba od 500 grama u maloprodaji, od 15. avgusta, bude 35 dinara.
Mlinari Srbije smatraju i da je Uredeba Vlade Srbije o tromesečnoj zabrani izvoza žitarica dobra, jer će smanjiti pritisak na najavljeni rast cena. Darko Selaković iz Unije mlinara izjavio je Tanjugu da cena pšenice od 15-16 dinara za kilogram ne bi bila tolika da nema velike tražnje "spolja".
Veliki izvoz pšenice je jedini uzrok što je njena cena dostigla rekordno visok nivo na domaćem tržištu, što može da poveća i cenu brašna, rekao je on, dodavši da je Uredba privremenog karaktera.
Uredba objavljena u Službenom glasniku
Uredba o privremenoj zbrani izvoza pšenice, kukuruza, soje i suncokreta objavljena je u novom broju "Službenog glasnika". Zabrana izvoza trajaće 90 dana, odnosno tri meseca, a uredba je danas stupila na snagu.
U uredbi se navodi da se "zbog kritične nestašice bitne robe nastale dugotrajnom sušom i potrebe za otklanjanjem posledica takve nestašice privremeno zabranjuje izvoz" pšenice, kukuruza, soje i suncokreta.
Vlada Srbije usvojila je tu uredbu u petak popodne popodne, na telefonskoj sednici.
Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević rekao je ranije da je ta mera iznudjena, ali nužna kako bi se smanjio pritisak na rast cena hleba, mesa i druge robe, i kako bi se osigurao kvalitet snabdevanja osnovnim poljoprivrednim proizvodima do kraja godine. On je objasnio da ta mera "neće značiti ograničenje tržišnih sloboda, ali da će doprineti da se u vanrednoj situaciji obezbedi stabilnost u snabdevanju i cenama osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda".
Od početka godine do 1. avgusta izvezeno je 310.000 tona pšenice, a samo u julu izvoz je bio veći od 138.000 tona, dok je čitave prošle godine iznosio više od 40.000 tona, precizirao je Milosavljević.
Ako bi se izvoz pšenice nastavio tempom iz juna i jula, sigurno je da bi tržišni višak ovogdišnje žetve, od oko 400.000 tona, bio potrošen u narednih nekoliko meseci, rekao je Milosavljević i dodao da bi to "moglo da ima negativne posledice po ukupnu stabilnost i snabdevenost tržišta, cene i situaciju u zemlji".
Milosavljević je ukazao i da je situacija sa kukuruzom takodje loša, jer se očekuje da ovogodišnji rod bude 30 do 60 odsto manji zbog suše. Analize pokazuju da će ovogodišnji rod, umesto 6,5 miliona tona, biti oko četiri miliona tona.
S obzirom na to i pošto je rod kukuruza u susednim zemljama opao i za 90 odsto, ograničavanje izvoza, kako je istakao Milosavljević, jeste vanredna, ali i "logična i preko potrebna" mera. On je istakao da su cene pšenice i kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu od polovine juna do danas porasle više od 50 odsto, sa tendencijom svakodnevnog rasta, što je takodje jedan od razloga za uvodjenje ograničenja izvoza žitarica.
(agencije/MONDO)
U uredbi se navodi da se "zbog kritične nestašice bitne robe nastale dugotrajnom sušom i potrebe za otklanjanjem posledica takve nestašice privremeno zabranjuje izvoz" pšenice, kukuruza, soje i suncokreta.
Vlada Srbije usvojila je tu uredbu u petak popodne popodne, na telefonskoj sednici.
Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević rekao je ranije da je ta mera iznudjena, ali nužna kako bi se smanjio pritisak na rast cena hleba, mesa i druge robe, i kako bi se osigurao kvalitet snabdevanja osnovnim poljoprivrednim proizvodima do kraja godine. On je objasnio da ta mera "neće značiti ograničenje tržišnih sloboda, ali da će doprineti da se u vanrednoj situaciji obezbedi stabilnost u snabdevanju i cenama osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda".
Od početka godine do 1. avgusta izvezeno je 310.000 tona pšenice, a samo u julu izvoz je bio veći od 138.000 tona, dok je čitave prošle godine iznosio više od 40.000 tona, precizirao je Milosavljević.
Ako bi se izvoz pšenice nastavio tempom iz juna i jula, sigurno je da bi tržišni višak ovogdišnje žetve, od oko 400.000 tona, bio potrošen u narednih nekoliko meseci, rekao je Milosavljević i dodao da bi to "moglo da ima negativne posledice po ukupnu stabilnost i snabdevenost tržišta, cene i situaciju u zemlji".
Milosavljević je ukazao i da je situacija sa kukuruzom takodje loša, jer se očekuje da ovogodišnji rod bude 30 do 60 odsto manji zbog suše. Analize pokazuju da će ovogodišnji rod, umesto 6,5 miliona tona, biti oko četiri miliona tona.
S obzirom na to i pošto je rod kukuruza u susednim zemljama opao i za 90 odsto, ograničavanje izvoza, kako je istakao Milosavljević, jeste vanredna, ali i "logična i preko potrebna" mera. On je istakao da su cene pšenice i kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu od polovine juna do danas porasle više od 50 odsto, sa tendencijom svakodnevnog rasta, što je takodje jedan od razloga za uvodjenje ograničenja izvoza žitarica.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
