Da su završene akumulacije u koje je uloženo na stotine miliona evra i da je počelo integralno uređenje Moravskog sliva u znatnoj meri bi se sprečile ovako velike štete", rekao je Rodić Tanjugu.

On je podsetio da su građevinska komora, kao i Privredna komora Srbije, razni instituti i fakulteti, godinama upozoravali šta će se dešavati po tom pitanju i šta treba preduzeti.

"Ako se ne prizovemo zdravom razumu i odmah ne krenemo sa time, a imamo direkcije za vode na nivou Srbije i Vojvodine, koje su nadležne za to i morali bi nešto da preduzmu, doći ćemo u situaciju da ne znamo šta ćemo", naglasio je Rodić.

Prema njegovim rečima, najpre bi trebalo sanirati veliki broj pasivnih i aktivnih klizišta, jer bi u narednom periodu čitava naselja mogla da budu ugrožena.

On je kazao da su dugotrajne kiše i vremenske promene dovele do toga da se dešavaju nepredviđene stvari i da bi u zonama velikih gradova naselja, kakva su na primer beogradska Braće Jerković i Medaković, mogla da budu ugrožena.

"Moraju se aktivirati projekti koji postoje, ali su negde po fiokama, zatim aktivirati merodavne institute da odmah daju konkretna rešenja i da to bude priorirtet broj jedan u državi", istakao je predstavnike građevinske komore.

On je rekao da je Srbija siromašna vodom, uprkos suprotnom verovanju, kao i da čak 93 odsto vode koja padne na teritoriju Srbije samo proteče, bez zadržavanja i iskorišćavanja.

Rodić kaže da će posle ovako velikih poplava doći i velike suše i će poljoprivrednici imati velike štete.

Taj građevinski stručnjak je ranije rekao Tanjugu da bi za Srbiju najvažnija investicija trebalo da bude hitno uredenje Moravskog sliva i izgradnja šest kaskadnih akumulacionih jezera.

Taj projekat obuhvata i gradnju sedam hidrocentrala - "Ljubicevo", "Vlaški Do", "Velika Plana", "Svilajnac", "Bagrdan", "Ćuprija" i "Paraćin".

Prema njegovim rečima, ukupni troškovi izgradnje glavnih okosnica tog sistema iznose oko 575 miliona dolara.

On je kazao da bi integralno uređenje doline Velike Morave imalo ogromnu korist za stanovništvo i poljoprivredu, jer bi se navodnjavalo oko 100.000 hektara obradivih površina, a više od 70.000 hektara bi bilo zaštićeno od poplava.

Hidrološka situacija u Srbiji se danas postepeno smiruje, reke se uglavnom povlače, a najkritičnije je na ušću Južne u Veliku Moravu, kažu u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.