Veljko Paunović je veliki patriota i to je jedan od razloga zašto je odlučio da u nevreme prihvati poziv Fudbalskog saveza Srbije (FSS), osetivši svoju dužnost da se na neki način oduži zemlji. Međutim, Veljko Paunović godinama živi u Španiji i postoje stvari na koje još mora da upoznaje u Srbiji, da se navikava na njih, da se prilagođava, prosto da ne bi ispao naivan, kao što je to bio slučaj kao u junskom FIFA prozoru.
Pomislio je Paunović da je kroz nekoliko meseci "shvatio" srpski fudbal, da je uspeo da promeni mentalitet reprezentativaca Srbije, da je na njih preneo strast koju i sam oseća... Ali, do toga je mnogo duži put nego što je pomislio.
"Nežno roditeljstvo" nije za bećara
Sve češće se u roditeljskim krugovima spominje izraz "gentle parenting" (nežno roditeljstvo) i čini se da je Veljko Paunović baš to pokušao da primeni na fudbalsku reprezentaciju Srbije. Ugrubo rečeno, u pitanju je stil vaspitanja dece zasnovan na empatiji, međusobnom poštovanju, razumevanju dečjih emocija i doslednom postavljanju granica, pri čemu se vaspitni ciljevi ostvaruju kroz komunikaciju i usmeravanje, a ne kroz kažnjavanje i zastrašivanje.
Kao i sve metode u vaspitavanju dece, ima svoje pobornike i kritičare. Dok istraživanja kažu da dugoročno doprinosi razvoju empatije i lakšem upravljanju "negativnih" emocija, isto tako potvrđeno je da to nije univerzalno rešenje i da sporo daje rezultate.
Takođe, ne zaboravimo da se ovde ne radi o deci, nego o već formiranim ličnostima - gde je svako za sebe i gde svakome od njih treba drugačiji pristup. Ne pali isto. Zbog toga i Paunović mora da razume gde je došao i da uzme u obzir s kim su se sve od "vaspitača" do sada sretali njegovi fudbaleri. I da je verovatno prvi koji hoće da im pristupi na ovaj način.
Kod nekih od njih, najverovatnije onih koji ga dobro poznaju sa Novog Zelanda, to bi moglo da upali. Kod onih koji su navikli samo na viku i buku - teško da će u godinama koje nisu više formativne imati ikakvog efekta.
Izgubljeno poverenje
Od dolaska na kormilo reprezentacije Srbije Veljko Paunović pokazao se kao zaštitnik igrača, kao prvi koji će biti tu za njih i koji će ih braniti od svake kritike koja dolazi spolja. Spuštao je loptu kada je to trebalo, trudio se da popravi katastrofalnu atmosferu koja je ostala iza Dragana Stojkovića Piksija, ispravljao je zategnute odnose sa igračima i konačno smo videli osmeh na licima fudbalera. Ali, ne kažu džabe naši stari - daš prst, ode cela ruka.
Poverenje koje je Veljko Paunović gradio od novembra izigrano je na prvom pravom testu. Tražio je od svojih igrača da budu spremni za jun, za jako važne pripremne utakmice za Ligu nacija, međutim većina onih koje je "okrenuo" u maju imalo je već izgovor, ništa bolji od onog "tata, mene boli stomak, ne bih u školu danas".
Ceo tim je "odjavio" Veljka Paunovića zbog drugih obaveza - godišnji odmori, svadbe, transferi - stavljajući još jednom Srbiju na poslednje mesto.
Umesto toga da se s pravom naljuti na njih, da zahteva da se pojave, da otvoreno kaže da mu to jako smeta, Paunović je opet pokušavao da spasi situaciju. Znamo koliko srpskom fudbalu treba malo da "proključa" i ima logike zašto Paunović pokušava da bude strpljiv, ali ne sme da bude naivan i da tako podriva svoje znanje i autoritet.
Posle katastrofalnih utakmica i rezultata protiv Zelenortskih Ostrva (3:0) i Meksika (5:1) Paunović je sada dalje od svog cilja nego što je to bio u novembru.
Čiča miča gotova je priča
Ništa ne može da se promeni preko noći i jasno je da Veljko Paunović mora da potroši godine i godine da bi od Srbije dobio tim koji diše kao jedan - i kome će reprezentacija biti na prvom mestu - ali to je teže i od ubediti sedmogodišnjaka da izađe iz mora i sedne u hlad.
Mnogo je igrača, različitih karaktera, načina vaspitanja, razmišljanja i onda na kraju i fudbalskih shvatanja - ono za čim često se može i čuti da Veljko Paunović najviše žali kada govori o postavljanju sistema.
Poredi (prečesto) Srbiju sa Španijom i žali što u reprezentaciji već nema igrače koji zajedno dolaze iz jednog sistema - kao što je recimo Barselonina "La Masija" okosnica ekipe Luisa de la Fuentea - i što se pre pomiri sa činjenicom da to neće dočekati kao selektor "orlova", to će mu biti lakše. Jednostavno, Veljko Paunović je možda uzeo i preveliki zalogaj na sebe, da menja sistem od petlića do "A" tima, a koliko god to dobro zvučalo u teoriji - podrazumeva minimum jednu deceniju rada. Možda baš onu koju nije bio u sistemu FSS.
Takođe, to ne može samo jedan čovek. Bez rezultata na klupi "A" tima, sve pada u vodu i počinje da se urušava, tako da je na vreme potrebno postaviti granice i ne dozvoliti da zanesenjaštvo o "potpuno poštenom odnosu reprezentativca prema reprezentaciji" stane na put njegovoj viziji.
Ne kažemo da treba izbacivati fudbalere iz reprezentacije kada jednom kažu "ne" kao što to predlaže Karasi, ali se ne treba praviti ni da se ništa nije dogodilo kada stigne desetak sličnih izgovora. To je onda već epidemija.
Uostalom, za šta služi kodeks koji je podeljen svima u reprezentaciji Srbije - od najmlađih kategorija do onih koji sada već "gaze" tridesete godine? Ako će ga naučiti i poštovati tek oni koji će za desetak godina doći u reprezentaciju, to je dokaz da smo daleko od toga da preležimo dečje bolesti.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
