Centralne banke u nekoliko zemalja intervenisale su na tržištu novca kako bi izbegle da problemi u američkom bankarskom sistemu prerastu u globalnu finansijsku krizu.
Japanska centralna banka ubacila je više od osam milijardi dolara u tamošnje finansijsko tržište, intervenisale su i centralne banke u Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama, a Evropska centralna banka, koja vodi zajedničku monetarnu politiku 13 zemalja Evropske unije koje su usvojile evro, ubacila je u četvrtak 95 milijardi evra u bankarski sistem u evrozoni. U petak, ECB je ubacila još 61 miliajrdu evra u bankarski sistem, nastojeći da ublaži krizu na globalnom tržištu kredita, javio je BBC.
Reč je o najvećoj intervenciji centralne banke u Frankfurtu od terorističkih napada u Americi 11. septembra 2001. godine.
Centralne banke su, po svemu sudeći, zabrinute da bi problemi na finansijskom tržištu u Americi mogli da se prenesu na evrozonu.
U SAD se poslednjih sedmica povećao broj gradjana koji više nisu u stanju da otplaćuju takozvane visoko rizične kredite, koje su uzeli kako bi kupili nekretnine. Ispostavilo se, medjutim, da posledice toga neće osetiti samo američki, nego i finansijski sistemi u Evropi i drugim delovima sveta, jer banke izvan SAD koje su investirale u američko tržšte stambenih kredita sada, kada se deo tih zajmova ne otplaćuje, beleže gubitke.
Jedna nemačka banka izbegla je bankrotstvo zahvaljujući pomoći koju su joj pružile druge banke, dok je jedna od najvećih banaka u Francuskoj suspendovala nekoliko svojih investicionih fondova.
Zbog nestabilnosti na tržištu, banke više nisu voljne da daju zajmove, što bi izmedju ostalog moglo da ima negativne posledice po privredu evrozone.
Zabrinutost da bi probelmi u američkom bankarskom sistemu mogli da izazovu finansijsku krizu dovela je u četvrtak do pada vrednosti akcija na berzama u Londonu za blizu dva odsto i Njujorku za bezmalo tri procenta.
I japanske akcije pale su u petak prateći u stopu sunovrat na njujorškom Vol Stritu, koji je tokom noći izazvan strahom zbog širenja kreditnih nevolja u SAD.
Indeks Nikei tokijske berze pao je za 2,27 procenata, ili za 407,51 jena - na prosečnih 16.764,09 jena po akciji. Pad je usledio pošto je indeks Dau Džons skliznuo za skoro 3 odsto juče u Njujorku.
(Tanjug/MONDO)
Japanska centralna banka ubacila je više od osam milijardi dolara u tamošnje finansijsko tržište, intervenisale su i centralne banke u Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama, a Evropska centralna banka, koja vodi zajedničku monetarnu politiku 13 zemalja Evropske unije koje su usvojile evro, ubacila je u četvrtak 95 milijardi evra u bankarski sistem u evrozoni. U petak, ECB je ubacila još 61 miliajrdu evra u bankarski sistem, nastojeći da ublaži krizu na globalnom tržištu kredita, javio je BBC.
Reč je o najvećoj intervenciji centralne banke u Frankfurtu od terorističkih napada u Americi 11. septembra 2001. godine.
Centralne banke su, po svemu sudeći, zabrinute da bi problemi na finansijskom tržištu u Americi mogli da se prenesu na evrozonu.
U SAD se poslednjih sedmica povećao broj gradjana koji više nisu u stanju da otplaćuju takozvane visoko rizične kredite, koje su uzeli kako bi kupili nekretnine. Ispostavilo se, medjutim, da posledice toga neće osetiti samo američki, nego i finansijski sistemi u Evropi i drugim delovima sveta, jer banke izvan SAD koje su investirale u američko tržšte stambenih kredita sada, kada se deo tih zajmova ne otplaćuje, beleže gubitke.
Jedna nemačka banka izbegla je bankrotstvo zahvaljujući pomoći koju su joj pružile druge banke, dok je jedna od najvećih banaka u Francuskoj suspendovala nekoliko svojih investicionih fondova.
Zbog nestabilnosti na tržištu, banke više nisu voljne da daju zajmove, što bi izmedju ostalog moglo da ima negativne posledice po privredu evrozone.
Zabrinutost da bi probelmi u američkom bankarskom sistemu mogli da izazovu finansijsku krizu dovela je u četvrtak do pada vrednosti akcija na berzama u Londonu za blizu dva odsto i Njujorku za bezmalo tri procenta.
I japanske akcije pale su u petak prateći u stopu sunovrat na njujorškom Vol Stritu, koji je tokom noći izazvan strahom zbog širenja kreditnih nevolja u SAD.
Indeks Nikei tokijske berze pao je za 2,27 procenata, ili za 407,51 jena - na prosečnih 16.764,09 jena po akciji. Pad je usledio pošto je indeks Dau Džons skliznuo za skoro 3 odsto juče u Njujorku.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
