U Srbiji bi uskoro, zbog posledica suše, mogao da poskupi i med za oko 50 dinara po kilogramu, izjavio je predstavnik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Živoslav Stojanović.
"Med koji se, u zavisnosti od vrste, trenutno prodaje za 200 do 300 dinara po kilogramu, verovatno će poskupeti, jer se suša negativno odražila na sve pčelinje paše posle cvetanja bagrema", rekao je on agenciji Beta.
Stojanović je procenio i da će ovogodišnja proizvodnja meda biti smanjena za dve trećine u odnosu na prošlu godinu.
Kako je objasnio, suša je najviše uticala na suncokret, koji je i onako zasejan na manjim površinama, gotovo onemogućivši pčelama pašu sa polja te uljarice. Ove godine biće manje i livadskog meda, jer zbog tropske vreline nije bilo lučenja nektara.
Stojanović je preporučio pčelarima da, ukuliko procene da je za njihove pčle nužno, prihranjivanje šećernim sirupom završe do početka septembra, dok još ima polena.
U Srbiji je do sada registrovano 12.000 pčelara i oko 350.000 košnica. Ukupna prošlogodišnja proizvodnja meda u Srbiji zvanično je iznosila oko 6.000 tona, ali zato što oko 20 odsto pčelara nije dalo podatke o proizvodnji, smatra se da je proizvedeno oko 7.000 tona.
"Prosečna potrošnja meda po glavi stanovnika u Srbiji je 300 grama godišnje, a domaće pčele najviše prave bagremov i suncokretov med, kao i med od lipe, livadski i šumski med", rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Dosadašnji izvoz meda iz Srbije je, u odnosu na proizvodnju, bio mali i sporadičan, naveo je Stojanović.
Godišnje bi moglo da se izveze oko 4.000 tona meda, kazao je on ističući da preduslov za to uvodjenje evropskih standarda u proizvodnju, kao što je HACCP, nakon čega bi se moglo očekivati povećanje izvoza i pored konkurencije jeftinijeg meda iz Kine i Argentine.
(Beta)
"Med koji se, u zavisnosti od vrste, trenutno prodaje za 200 do 300 dinara po kilogramu, verovatno će poskupeti, jer se suša negativno odražila na sve pčelinje paše posle cvetanja bagrema", rekao je on agenciji Beta.
Stojanović je procenio i da će ovogodišnja proizvodnja meda biti smanjena za dve trećine u odnosu na prošlu godinu.
Kako je objasnio, suša je najviše uticala na suncokret, koji je i onako zasejan na manjim površinama, gotovo onemogućivši pčelama pašu sa polja te uljarice. Ove godine biće manje i livadskog meda, jer zbog tropske vreline nije bilo lučenja nektara.
Stojanović je preporučio pčelarima da, ukuliko procene da je za njihove pčle nužno, prihranjivanje šećernim sirupom završe do početka septembra, dok još ima polena.
U Srbiji je do sada registrovano 12.000 pčelara i oko 350.000 košnica. Ukupna prošlogodišnja proizvodnja meda u Srbiji zvanično je iznosila oko 6.000 tona, ali zato što oko 20 odsto pčelara nije dalo podatke o proizvodnji, smatra se da je proizvedeno oko 7.000 tona.
"Prosečna potrošnja meda po glavi stanovnika u Srbiji je 300 grama godišnje, a domaće pčele najviše prave bagremov i suncokretov med, kao i med od lipe, livadski i šumski med", rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Dosadašnji izvoz meda iz Srbije je, u odnosu na proizvodnju, bio mali i sporadičan, naveo je Stojanović.
Godišnje bi moglo da se izveze oko 4.000 tona meda, kazao je on ističući da preduslov za to uvodjenje evropskih standarda u proizvodnju, kao što je HACCP, nakon čega bi se moglo očekivati povećanje izvoza i pored konkurencije jeftinijeg meda iz Kine i Argentine.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
