Bujar Nedžipi (52), vozač preduzeća Mimoza iz Preševa, poklonio je Udruženju paraplegičara u Vranju električna kolica do kojih se veoma teško dolazi.
Kako je do nje došlo, kaže Srđan Trajković (43), predsednik Udruženja paraplegičara, a prenosi "Blic".
Trajković kaže da je u Uslužnom centru, na svom radnom mestu pored aparata za fotokopiranje, u jednom trenutku spazio čoveka kome je potrebna pomoć.
"Prijatelju, treba da izvadim uverenje o državljanstvu. Albanac sam, ne snalazim se", rekao je.
Trajković je u kolicima, od šaltera do šaltera pokupio obrasce, popunio ih, fotokopirao, predao i posle petnaestak minuta Nedžipi je imao uverenje o državljanstvu. Dok ga je držao u rukama zagledao je ne verujući da je tako brzo završio.
"Prijatelju, od mog hvala vi nemate ništa. Hoćete li mi dati vaš broj telefona", pitao je Nedžipi, vozač na linijama Preševo-Bern, Preševo-Štutgart i Skoplje-Brisel.
"Sve je u redu, prijatelju. Bog je gore, on sve vidi. On nas je spojio, on će ovo da reši", odgovorio je Trajković. Potom su se i razišli.
Pre sedam dana Trajkoviću je zazvonio telefon.
Poklonjena kolica su otišla na adresu Milke Asenove iz Bosilegrada. Ona je jedan od 80 članova Udruženja paraplegičara iz Vranja, koje okuplja Srbe, Albance, Bugare, Makedonce, Rome.
"Prijatelju, vraćam se iz Švajcarske. Sada sam kod Kruševca. Hoću da se vidimo u Vranju za tri sata da ti dam mali poklon", rekao je Nedžipi.
Kada su se sreli, Trajković je imao šta da vidi: Nedžipi je kupio i doterao nova kolica za prevoz hendikepiranih osoba.
"Poklanjajući ta kolica, učinio sam najmanje što je trebalo. Taj moj gest je samo odgovor na ljudski postupak mog nepoznatog prijatelja u kolicima. Drugo, u tom poklonu, u tom gestu je deo mene, deo moje duše, deo mog srca, mog vaspitanja koje nosim iz moje porodice", rekao je Nedžipi.
