Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je danas da u svetu kazne uglavnom zastarevaju licima sa poternica, a u Srbiji onima koji su dostupni državnim organima.
"Da nije upućen na izdržavanje kazne, krajem decemba bi mu kazna zastarela" , rekao je Selaković i dodao da, da nije usvojen Zakon o amnestiji 2012. godine, zastarevanja krivičnih sankicja bi bilo mnogo više, jer osuđenici ne bi imali gde da se smeste.
Govoreći u parlamentu o setu pravosudnih zakona, ministar je rekao da mu je žao što ga niko od poslanika nije pitao za efekte Zakona o amnestiji koji je usvojen 2012. godine, a bez njega ne bi bilo drastičnog poboljšanja stanja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.
Prema Selakovićevim rečima, 2012. godine su zatvori mogli da prime 7.500 lica, a danas 9.300, u zatvorima je znatno bolje stanje, više nema tolike "prebukiranosti" i zastarevanja kazni zatvora zbog nepostojanja slobodnih zatvorskih kapaciteta.
On je dodao da ima i loših strana primene tog zakona.
Selaković je istakao da je donošenje seta pravosudnih zakona, među kojima su predlog zakona o pravobranilaštvu i o posredovanju u rešavanju sporova, izmene Zakona o parničnom postupku, izmene zakona o vanparničnom postupku, kao i izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u vezi sa napredovanjem Srbije u procesu evropskih integracija.
Odugovlačenje njihovog dnošenje onemogućiće dobre rezultate na tom putu, smatra Selaković.
Bojazan da je u problem u sprovođenju zakona jeste opravdana i to karakteriše srpsko zakonodavstvo u dugom nizu godina, dodao je Selaković, ali i naglasio da Srbija nije u tome usamljena, već da je to karatkaristika svih društava u tranziciji.
Svuda je došlo do "inflacije" u donošenju zakona i manjka u sprovođenju zakona, rekao je on.
Ministar je takođe naglasio da bi sprovođenje "Marijinog zakona", kojim se predviđa da krivično delo silovanja ne zastareva, bilo onemogćeno bez donošenja zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.
"Tada je bila reči o donošenju zakona koji je predložio otac žrtve i nije sistemski pripremljen da bude uklopljen u pravni sistem, ovim zakonom se stvaraju pretpostavke da može da bude sproveden. Njegovim donošenjem omogućićemo potpunu primenu Marijinog zakona" , rekao je Selaković.
On je takođe odbacio kritike poslanika opozicije da se donosi jedan zakon za bogate, a drugi za siromašne i podvukao da zakon koji predviđa vanzavodske mere jasno pravi razliku kada je reč o težini krivičnih dela i da se rad u javnom interesu, kući pritvor ili kućni zatvor uz elektronske mere nadzora primenjuje određenoj kateroriji, ne onima koji su učinili teška krivicna dela, jer tu nema alternative.
"Alternativne sankcije se u svetu primenjuju na dve trećine krivičnih dela, negde čak i na tri čcetvrtine, u Švedskoj ili Velikoj Britaniji na primer tek svaki treći ili svaki četvrti je u zatvoru. Najekstremniji primer je Holandija, koja uopšte nema popunjenost zatvorskih kapaciteta, zatvori su tamo uglavnom prazni" , rekao je Selaković.
Selaković je izjavio da će ostavinske postupke ubuduće, umesto sudova, voditi javni beležnici koji treba da počnu da rade od 1. septembra 2014.
Obrazlažući pet pravosudnih zakona u Skupštini Srbije, Selaković je kazao da će time ostavinski postupak biti efikasniji, ostvariće se pravo na suđenje u razumnom roku, a istovremeno sudovi će biti rasterećeni velikog broja tih predmeta koje će poveriti notarima.
"Građanima će biti olakšan pristup beležniku. Velika prednost je što su notari dostupniji građanima jer u svakoj opštini ne postoji sud ili sudska jedinica ali mora da bude bar jedan javni beležnik", kazao je ministar pravde.
On je naveo da će garancija zakonitosti rada javnih beležnika biti mogućnost sudskog nadzora njihovog rada tako što je predviđeno da je sud koji je poverio ostavinski postupak javnom belezniku dužan da kontroliše nadzor nad radom notara i može donese rešenje o oduzmanju predmeta notaru ako radi na štetu građana, stvara nepotrebne troškove ili odugovlači postupak.
Takođe, grancija će biti i mogućnost da se protiv rešenja javnog beležnika može izjaviti žalba isto kao i na rešenja koje donese sudovi.
Kako je naveo Selaković, ako na području suda sedište ima više javnih beležnika sud je dužan da im dodeljuje ravnomerno predmete, a notar može da odbije predmet i u tom slučaju sud poverava predmet notaru kome je dodeljeno najmanje predmeta.
Selaković je rekao da notari po stručnoj spremi i višegodišnjem iskustvu nimalo ne zaostaju za sudijama, a uz to kandidati moraju da polože pravno-beležnički ispit i imaju obavezu stalnog usavršavanja.
"U najkraćem roku u skupštinsku proceduru biće upućen omnibus zakon, koji podrazumeva izmene oko 30 zakona koje uređuje pojedina pitanja u nadležnosti javnih beležnika", kazao je ministar pravde.
Izmene Zakona o vanparničnom postupku, kako je naveo Selaković, usklađuju se i sa preporukom Saveta Evrope koja predviđa da lišenje poslovne sposobnosti treba da bude vremenski ograničeno, uz periodično preispitivanje.
On je kazao da je mera lišavanja poslovne sposobnosti u Srbiji sada trajna, a novim rešenjima uvodi se institut "vreme proverevanja", što znači da sud određuje rok u kome će se proveriti da li i dalje postoje razlozi za tu meru.
Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako je naveo Selaković, neophodne su da bi se rešio problem funkcionisanja izvršitelja u praksi u vezi sa njihovom mesnom nadležnošću i radi usklađivanja sa novim Zakonom o sedištima i područjima sudova.
Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno je da se izvršitelji imenuje za područje višeg suda jer je to, naveo je Selaković, celishodnije od postojećeg rešenja da se oni imenuju za područje osnovnih sudova.
Ministar je naveo da je u toku rad na obimnijim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno kompletna revizija tog zakona i da očekuje da će izmene biti na dnevnom redu tokom jesenjeg zasedanja parlamenta.
Predlog zakona o posredovanju u rešavanju sporova trebalo bi da sudove i stvori bolji pravni okvir za medijaciju.
"Stavaraju se normativne pretpostavke da se posredovanjem i pregovorima reše postupci uz neutralnog posrednika. Izostaju dugotrajne iscrpljujuće i neizvesne parnice", kazao je Selaković.
Najznačajnija izmena je da sporazum o rešenju spora od sada može imati i snagu izvršne isprave, uz izjavu dužnika da prihvata i sporazum i da je sporazum overio sud ili javni beležnik.
Posrednici će dobijati posebne dozvole, koje izdaje Minstarstvo pravde, a traju pet godina. Predviđene su i posebne obuke za medijatore.
Ministar je rekao da Predlog zakona o pravobranilaštvu precizno utvrđuje i proširuje nadležnost pravobranilaštva, pre svega kada je reč o zastupanju pred Evropskim sudom za ljudska prava u
Strazburu.
Posao pravobranilastva je i da nadležne organe obavesti o tome da je Sud u Strazburu utvrdio da pravni propisi nisu usklađeni sa Evropskom konvencijom o zaštiti prava.
Selaković je precizirao i da pored zastupanja države pred međunarodnim sudom, ali i domaćim sudovima, pravobranilaštvo proširuje svoja ovlašćenja i na zastupanje onih državnih organa
koji nemaju svojstvo pravnog lica.
Prema najavi ministra pravde, Zakon o parničnom postupku ozbiljnije izmene očekuju u jesenjem zasedanju parlamenta, a do tada predviđenim izmenama smanajuje se cenzus za izjavljvanje revizije, kako bi se pravda omogućila građanima nezavisno od imovinskog statusa.
Poslanici stranaka vladajuće koalicije ocenili su danas da će set novih pravosudnih zakona približiti Srbiju standardima EU.
