Posledice katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju sigurno su mogle da budu manje da postoji adekvatno prostorno planiranje i geografsko-informacioni sistem (GIS).
Taj sistem razvijene zemlje imaju više od 30 godina, tvrdi predsednica Društva arhitekata Beograda Vesna Cagić Milošević.
Cagićeva, naime, smatra da s jedne strane Srbija ima veliki problem neodržavanja infrastrukturnih elemenata za odbranu od poplava, a s druge nedovoljno razvijenu preventivu.
Prema njenim rečima, GIS u Srbiji postoji samo u Inđiji i Kladovu, a u pitanju je deo novije metodologije planiranja koji podrazumeva skup spojenih i preklopljenih neophodnih informacija o nekom području.
To se odnosi na sve ono što je vezano za komunalne karakteristike područja, na fizički izgrađenu infrastrukturu i njene karakteristike, na zemljište, morfologiju i geološke karakteristike.
"Zato je mnogo elemenata doprinelo ovakvoj situaciji, i sa stanovišta urbanističkog i prostornog planiranja i sa stanovišta izgradnje", rekla je Cagić-Milošević Tanjugu.
U Srbiji, kako je navela, dugo već nema pravog strateškog planiranja, a da ono i postoji, nema adekvatne informacione osnove za realizaciju tog planiranja.
Zato, tokom analize nastalih posledica, kada se bude radilo snimanje terena u skladu sa metodologijom koju predviđa i EU i druge organizacije, od kojih bi mogli dobiti novac za sanaciju i razvoj, svi ti elementi, koji se prikupe bi mogli biti deo nekog budućeg GIS-a, objašnjava Cagić-Milošević.
Takođe, upozorila je, jedna od stvari koja je uvećala sveukupnu štetu je divlja gradnja.
Dobar deo tih divlje izgrađenih objekata se, kaže, nalazi u neposrednoj blizini reka, a njihovi vlasnici su pretpeli štetu jer objekti nisu mogli da budu osigurani.
"Mi smo država sa milion divljih objekata, a deo je sigurno na neadekvatnom zemljištu", rekla je Cagić Milošević dodajući da je i jedan od kriterijuma legalizacije neadekvatnost zemljišta za gradnju.
Govoreći o "kartiranju klizišta", Cagić Milošević je navela da se ne seća kada je to poslednji put urađeno.
"Da bi smo mogli da radimo pravo strateško planiranje morali bi da imamo informacionu osnovu koja nam daje sve neophodne podatke kako bi se ovakve situacije sprečile", dodala je ona.
Kada je reč o sanaciji, Cagić Milošević je rekla da svako od područja, gde su poplave ostavile posledice, ima neke svoje specifične karakteristike.
"Verujem da će u zonama koje su planski građene, kao što je na primer veliki deo Obrenovca, iako i tamo ima divljih delova, sanacija ići kroz neke standardne modele", navela je Cagić Milošević.
Ima i područja, kako je objasnila, koja su devastirana do te mere da sanacija baš na tom mestu neće biti najadekvatnije rešenje, i tu će se verovatno ići na neke varijante formiranja privremenih naselja, dok bi stalna bila formirana na drugom području u neposrednoj blizini.
Ona je ukazala da sve što se dešavalo prethodnih dana, osim što je opomena, treba da bude i mogućnost da se neke stvari koje nisu bile rešene, sada prepoznaju i reše.
"Mislim da je u ovakvim situacijama, budući da su u pitanju reke koje protiču kroz više država, potpuno logično za takve stvari raditi regionalne projekte", kazala je ona i dodala da bi u tom slučaju postojala obaveza održavanja i veće kontrole, jer od vas zavisi i neko drugi", zaključila je Cagić Milosević.
