Diković, kome je pre osam dana bio poveren zadatak da odbrani Šabac od poplava, kaže da taj zadatak ne bi mogao da izvrši da nije bilo građana, vojnika, policije.

"Nisam ja nikakav čovek koji je odbranio Šabac, nisam ja nikakav heroj, ja sam načelnik generalštaba jedne hrabre i ponosne vojske, jedne isto tako hrabre i ponosne države, koji je dobio zadatak da spreči da pokuša da spreči katastrofu koja se definitivno nadvila nad Mačvom i drago mi je da smo u tom uspeli", ispričao je Diković, gostujući na RTS-u.

On podseća da je prve noći bilo najteže. "Ne bih ja to nikako mogao sam da nije bilo građana Srbije, vojnika, polcije", podvukao je načelnik Generalštaba.

Diković, koji je 16. maja popodne od Vlade dobio zadatak da odbrani Šabac, kaže da je te večeri sebi postavio tri cilja - da uspostavi organizaciju u šabačkom Štabu za vanredne situacije, da bude tamo gde je najteže i da poštuje načela struke.

"Rekao sam sebi: Ne poznaješ dovoljno ćudi reke, ne poznaješ dovoljno Savu, moraš poštovati struku", ispričao je Diković.

Diković je naveo da je prve večeri bilo problema, jer šabački Štab za vanredne situacije nije bio ornizovan i ne bi mogao da odbrani grad.

"Nisam naišao na dobro organizovan Štab u tom momentu i oslonio sam se na svoj tim i svoje saradnike koji su pošli sa mnom. Oslonio sam se na svoje saradnike, na dva divna generala Đokicu Petrovića i generala Jankovića koji su zajedno sa mnom uspeli da organizuju nekoliko hiljada ljudi koji su u tom momentu došli u Šabac", objasnio je Diković.

"I da nije Vlada nije donela odluku da idem u Šabac, ja bih sa 600 vojnika svejedno otišao", rekao je Diković, objašnjavajući da ne bi, kao načelnik Generalštaba, ostao u Beogradu dok svoje vojnike šalje tamo gde im je ugrožen život.

Diković je pohvalio i pozdravio sve građane koji su prve večeri učestvovali u odbrani Mačve, precizirajući da su to građani čitave Srbije, ne samo Šapca, koji su "rizikujući svoje živote došli da spasu što se spasti može".

"Posle te prve večeri - zajedno sa vojskom, policijom, rudarima iz Resavice, došli su i iz Štrpca, uspeli smo - danas možemo reći da Šabac i Mačva nisu ugroženi, da su spaseni", podvukao je Diković.