Volonteri dobra deca Srbije

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Dobra deca Srbije - na muci junaci!

Autor Jelena Stokić Izvor mondo.rs
Autor Jelena Stokić Izvor mondo.rs

Katastrofa s poplavama probudila je humanu Srbiju. Pokrenula je iz ušuškanih kuća studente, osnovce, srednjoškolce koji su gotovo do iznemoglosti radili u prihvatnim centrima i na nasipima. MONDO istražuje iz kojih pobuda su to činili.

volonteri prva v.jpg Izvor: MONDO, Stefan Stojanović

Opasnost je prošla, ali neki su i dalje na svojim volonterskim mestima jer se nisu svi raseljeni vratili kućama. Većina želi da bude anonimna, ne želi da se fotografiše, jer, kako kažu, nisu tu radi medijske promocije već da pomognu unesrećnim ljudima.

"Ne bih mogla da spavam a da znam da neko od tih ljudi iz Obrenovca ili drugih poplavljenih mesta nema krevet. Mnoge moje kolege su iz Krupnja i Obrenovca, porodični prijatelji iz Valjeva i Čačka. Ljudskost me je naterala da se angažujem od prvog dana i dam sebe onoliko koliko mogu", rekla je za MONDO volonterka Jelena koja je od prvog dana bila uključena u sva dešavanja.

Ona je prvo bila koordinator preko društvenih mreža, a potom je i radila na prihvatu ljudi i pakovanju humanitarne pomoći.

Osim, što su se javljali Crvenom krstu, veliki broj volontera studenata se organizovao samoinicijativno.

Zapalili su se internet i društvene mreže, usijali su se telefoni, svako je pozvao svoje prijatelje da pomognu, a neki su se uključivali u akciju pošto su doneli humanitarnu pomoć u prihvatilišta.

"Nakon što sam čula vesti o dešavanjima u Obrenovcu u medijima, pozvala sam i sve svoje prijatelje da se uključe. Apele za pomoć smo slali najčešće putem Facebooka i Twittera. U petak sam otišla na Sajam jer sam čula da su potrebni volonteri. Tamo sam obilazila ljude koji nisu mogli da spavaju, razgovarala sa uplašenom decom", kaže ova devojka koja je pre podne radila, a popodne volontirala.

Jedna od volonterki koja nije želela da se predstavi nam je rekla da je došla da donese nešto odeće i hrane za ugrožene i da kada je videla sve te mlade ljude koji svakodnevno svesrdno pomažu, poželela je da se priključi.

"Uglavnom sam prethodnih dana pakovala humanitarnu pomoć, a onda sam došla na Prirodno-matematički fakultet i krenula i da tu pomoć raznosim ugrošenim opštinama."

NIJE BILO SNA

volonteri druga v.jpg Izvor: MONDO, Stefan Stojanović


Volonteri su po prihvatnim centrima i drugim mestima gde se prikupljala pomoć provodili i po 15 sati, a akcija se nastavljala i po povratku kući – tvitovalo se, šerovalo, slale su se SMS poruke.

"Teško je posle toliko sati rada i napetosti zaspati. Obično smo se "kačili" na internet i delili nove apele za pomoć, koordinisali ljudima koje poznajemo, ali i koje smo tek upoznali", kažu u glas Jelena i Vladan - vozač volonter.

On kaže da je u automobilu dnevno provodio po šest sati i još toliko u prihvatnom centru na Prirodno-matematičkom fakultetu.

DOBROTA DECE ZAINTRIGIRALA I STRUČNJAKE

U Ustanovi kulture "Parobrod" večeras će biti održana tribina posvećena solidarnosti i hrabrosti mladih ljudi - volontera pod nazivom "Da li smo znali koliko su dobra naša deca?", najavio je organizator "BazaArt"."Ko su ti mladi ljudi? Gde su se 'skrivali' do sada? Da li je morala da se dogodi katastrofa ovih razmera da bi se otkrio potencijal? Može li se i na koji način sačuvati ovaj entuzijazam, kako bi postao motor oporavka društva?", neka su od pitanja o kojima će biti reči na tribini.

"Presvlačio sam se u kolima. Uveče, po dolasku kući toliko sam bivao premoren da nekada nisam imao snage ni da se istuširam", naglašava Vladan koji je vozio humanitarnu pomoć u skoro sva ugrožena mesta -  Lazarevac, Barič, Svijalnac, Paraćin...

Jedna od volonterki noćima nije mogla da zaspi i gotovo posle svake posete poplavljenom mestu je plakala.

"Sve ovo je bilo previše emotivno za mene. Pomoć smo uglavnom odnosili u opštine i tamo smo zaista dočekani srdačno. Međutim, osećala se ta napetost među ljudima. Bilo mi je teško da slušam o porodicama koje su izgubile kuće, o deci..", s tugom se priseća volonterka koja je, takođe, od početka aktivna u pomaganju ugroženima.

Miloš Obradović, šef  Kriznog štaba na DIF-u, prvog studentskog prihvatnog centra, kaže za MONDO da se već u petak okupilo nekoliko studenata, nakon čega je on  pozvao dekana, izneo mu ideju i zamolio za pomoć.

"Posle pet sati imali smo prihvatni centar. Kod nas je u jednom trenutku bilo više od 500 ljudi. Mnoge je Crveni krst upućivao i da dođu da jedu, pa smo tako hranili oko 2.000 ljudi. Osim prihvata ljudi i brige o njima, bavili smo se i spiskom svih evakuisanih osoba - svi centri su podatke slali nama.Volonteri su radili po 12 sati, a ja u prva dva dana bukvalno nisam spavao", ispričao nam je Obradović.

JEDNI DRUGIMA POKRETAČ

volonteri treća v.jpg Izvor: MONDO, Stefan Stojanović

Ovi mladi ljudi priznaju da ih je pokrenuo mladalački duh i da ništa im nije bilo teško. Nesuglasica nije bilo jer su svi imali isti cilj- da pomognu unesrećenima.

"Sve smo se dogovarali i poslove smo delili tako što je svako radio ono u čemu je dobar i u skladu sa mogućnostima. Mi smo ovde stekli i dosta prijatelja", kaže kroz osmeh volonterka Ivana koja je proteklih dana brinula o kućnim ljubimcima koje su ljudi bežeći od poplava poveli sa sobom.

Volonterka Jelena ističe da isto toliko koliko su oni bili podrška unesrećenima, toliko su i ti ljudi,  koji su završili po prihvatnim centrima po Beogradu, bodrili njih.

"Nikada neću zaboraviti rečenicu čoveka iz Sremske Mitrovice koji je bio smešten na Sajmu, kada je saznao da su potrebni ljudi na nasipu na Makišu. Rekao je 'Šta čekamo, idemo tamo', iako je prethodno punio džakove i u svom gradu."

Volonterima je značilo i to što su se ljudi odazvali tako brzo i u velikom broju, pa ugroženi nisu ostali niti gladni, niti bez odeće, obuće, hrane, sredstava za higijenu, lekova.

"Bilo je neverovatno i divno videti humanost na delu. To je bio motiv da i mi nastavimo da radimo", ističe Ivana.

Ovi mladi ljudi s ponosom ističu da je Srbija uradila veliku stvar.

I zaista, Srbija može da bude ponosna na sve vas koji ste žrtvovali svoje slobodno vreme i pokazali drugačiju sliku o mladima.

Sliku, koja pokazuje da nas otuđenost nije uzela pod svoje i da duh zajedništva i dalje postoji...

Inicijalizacija u toku...

Komentari 21

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

bataa bane

bravo svaka cast. obeleli ste obraz

Rubi

Od poplava spašavaju studenti i mladi volonteri čije su plate 20.000d, školarine 150.000d i kojima je perspektiva za zaposlenje u ovoj zemlji nula. Mislite o tome.

slepac

NE ZURITE ,NEVOLJE TEK DOLAZE .SAMO NAS BOG MOŽE IZBAVITI, NE ZANOSITE SE BRAĆO.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU