Za saniranje posledica zagađenja usled poplava u Srbiji biće potrebno vreme, ali bi sada trebalo iskoristiti priliku da se promeni ukupan odnos prema životnoj sredini.
"Najveći problem je spoznaja da smo i mi u Srbiji podložni uticaju vremenskih ekstrema, te da ovakve događaje nećemo više gledati samo na televiziji, već ćemo se suočavati sa njima i u našoj svakodnevici", rekao je Pavlović Tanjugu.
Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) formirao je prošle nedelje Savet za saniranje posledica na životnu sredinu u ugroženim područjima koja su zahvaćena poplavama u Srbiji.
Zadatak tog tela biće da utvrdi potrebe i koordinira projektne aktivnosti, u cilju sanacije posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća na životnu sredinu, prirodu i klimatske promene.
"Formiranje Saveta je odgovor na aktuelnu situaciju i želju da se pomogne Vladi Srbije u efikasnom rešavanju problema koji će nastati u oblasti zaštite životne sredine. To će biti veliki zadatak i odnosiće se na otpad, komunalno uređenje, kvalitet tla, vodu i druge oblasti koje su ugrožene poplavama", rekao je Pavlović.
Cilj je bio, kako je rekao, da se napravi jedno telo koje može da bude od pomoći i mobiliše stručnjake i iskustvo koje imaju kako u zemljama u kojima postoje REC kancelarije, tako i u svim zemljama osnivačima organizacije, budući da postoji oko 40 članica Generalne Skupštine REC-a.
Za saniranje posledica, kako je ocenio, biće potrebno jako mnogo vremena.
"Ovo je istovremeno i dobra prilika da se promeni ukupan odnos prema razvoju i životnoj sredini, odnosno da se iskoristi mogućnost stvaranja novih radnih mesta kroz koncept zelene ekonomije", rekao je Pavlović.
"Doživeli smo jednu vrstu cunamija na našim prostorima koji može da bude dosta otrežnjujući jer smo sada svi shvatili da smo podložni vremenskim ekstremima, da će biti još udara. To može da bude dobar signal da se stvari urade ne u smislu aktuelnog zbrinjavanja, već da se koncept proširi na deo zelenog rasta", rekao je Pavlović.
Jedno od dobrih rešenja u narednom periodu moglo bi da bude edukacija stanovništva, ali i uvođenje više praktičnih aktivnosti, poput rada sa poljoprivrednim proizvođačima u cilju prilagođavanja proizvodnje sve izraženijim posledicama klimatskih promena, pa u načinu gradnje, lokalnom planiranju, razvoju turizma...
Pavlović primećuje da građani nisu verovali do poslednjeg trenutka da je moguć ovakav razvoj događaja i da višednevna intenzivna kiša može da dovede do ovakvih posledica.
Sada je, kako ocenjuje, jasno da klimatske promene nisu nešto što se se dešava "negde drugde" i da to nije neka apstraktna kategorija.
"Ovo je sada momenat kad sada trpimo posledice i da smo tome vrlo podložni. Bilo bi besmisleno da se ovako nešto ponovi, a da ljudi ponovo budu iznenađeni da su spremni za ono što će biti trajne dugogodišnje posledice", rekao je on.
REC, u koji je uključeno 40 država, do sada je, kako je navedeno, u Srbiju investirao oko 36 miliona evra za različite projekte.
Savet koji je formiran prošle nedelje čine predstavnici ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine, rudarstva i energetike, građevine i saobraćaja, unutrašnjih poslova, zdravlja, prosvete i nauke, kao i Privredne komore Srbije, Agencije za zaštitu životne sredine, JP "Srbija Vode", Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije, Republičkog hidrometorološkog zavoda, Privredne komore zelene Srbije i Kancelarije Ujedinjenih nacija u Srbiji.
