Tradicionalni načini proizvodnje i prerade hrane i pića neće se naći na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju, dok će načini distribucije morati da budu prilagodjeni standardima EU.
U skladu sa tim, srpski seljaci će i dalje moći da kolju živinu, svinje, ovce i koze, ali samo za upotrebu u tom domaćinstvu. Ukoliko planiraju da meso životinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama, moraće da se sa domaćim životinjama zapute u klanicu.
Lažni su i argumenti evropskeptika da će Brisel "staviti veto" na pečenje šljivovice, pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta.
Posle priključenja Srbije "evropskoj familiji", rakija će i dalje moći da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama, ali će biti izvesnih ograničenja kada je reč o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pića - jedno domaćinstvo će za svoje potrebe moći da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pića.
Flaše rakije koje su namenjene prodaji, moraće da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pića.
Takodje, seljaci će biti prinidjeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer će morati da je pakuju u originalne boce.
Priprema Srbije za ulazak u EU znači preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Na sreću, često finansijska pomoć za preduzimanje tih mera stiže upravo iz EU.
Kada država postane članica Unije, u izuzetnim slučajevima Brisel može da odobri takozvani "tranzicioni period" u okviru kojeg država dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU.
Tako Češka, Litvanija i Letonija, Madjarska, Poljska i Slovačka, na primer, imaju rok da do decembra 2007. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima.
Do tada hrana čiji je proces proizvodnje započet na tamnošnjim plantažama, može biti prodata isključuvo na domaćem tržištu, gde je proizvedena.
Potrošači u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima.
Ključni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane, koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije.
Zahvaljujući tome, može tačno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir, kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik.
Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji, naša rakija, sok od kupina ili sir moći će da se nadju na trpezama Evropljana jer će se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine, od mleka koje krave je napravljen sir i slično.
Srbija je već krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobičajnim evropskim standardima te je, na primer, stočarima početkom ove godine omogućila da obeleže i evidentiraju svoje životinje po povoljnim uslovima, a u skladu sa pravilima EU.
Obeležavanje goveda po životinji košta 100 dinara, a ovaca, koza i svinja 10 dinara. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha, markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše životinju i njeno poreklo, kao i lične pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom.
Po završetku procesa obeležavanja samo će "krave sa pasošem", odnosno životinje sa ušnim markicama, moći da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama.
Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesečno, pri čemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrži. Zabranjeno je da mleko sadrži vodu ili bilo koju dodatu supstancu.
Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolična, naprotiv.
Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve članice EU, ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena, već je i pod velom zaštite Brisela.
Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristična za pojedine regione. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne.
Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Naime, u zemljama EU čak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i sličnih bolesti.
(Tanjug)
U skladu sa tim, srpski seljaci će i dalje moći da kolju živinu, svinje, ovce i koze, ali samo za upotrebu u tom domaćinstvu. Ukoliko planiraju da meso životinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama, moraće da se sa domaćim životinjama zapute u klanicu.
Lažni su i argumenti evropskeptika da će Brisel "staviti veto" na pečenje šljivovice, pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta.
Posle priključenja Srbije "evropskoj familiji", rakija će i dalje moći da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama, ali će biti izvesnih ograničenja kada je reč o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pića - jedno domaćinstvo će za svoje potrebe moći da proizvede najviše 50 litara alkoholnog pića.
Flaše rakije koje su namenjene prodaji, moraće da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pića.
Takodje, seljaci će biti prinidjeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer će morati da je pakuju u originalne boce.
Priprema Srbije za ulazak u EU znači preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Na sreću, često finansijska pomoć za preduzimanje tih mera stiže upravo iz EU.
Kada država postane članica Unije, u izuzetnim slučajevima Brisel može da odobri takozvani "tranzicioni period" u okviru kojeg država dobija još neko vreme da dovrši reforme nakon pristupanja EU.
Tako Češka, Litvanija i Letonija, Madjarska, Poljska i Slovačka, na primer, imaju rok da do decembra 2007. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima.
Do tada hrana čiji je proces proizvodnje započet na tamnošnjim plantažama, može biti prodata isključuvo na domaćem tržištu, gde je proizvedena.
Potrošači u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi još nisu u skladu da evropskim pravilima.
Ključni razlog oštrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane, koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije.
Zahvaljujući tome, može tačno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir, kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik.
Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji, naša rakija, sok od kupina ili sir moći će da se nadju na trpezama Evropljana jer će se u svakom trenutku znati ko je ubrao šljive i kupine, od mleka koje krave je napravljen sir i slično.
Srbija je već krenula da se hvata u koštac sa krutim i ponekad neuobičajnim evropskim standardima te je, na primer, stočarima početkom ove godine omogućila da obeleže i evidentiraju svoje životinje po povoljnim uslovima, a u skladu sa pravilima EU.
Obeležavanje goveda po životinji košta 100 dinara, a ovaca, koza i svinja 10 dinara. Svaka krava i bik dobijaju ušnu markicu za oba uha, markicu sa jedinstvenim brojem koji definiše životinju i njeno poreklo, kao i lične pasoše u kojima se navodi vlasništvo nad grlom.
Po završetku procesa obeležavanja samo će "krave sa pasošem", odnosno životinje sa ušnim markicama, moći da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama.
Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesečno, pri čemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadrži. Zabranjeno je da mleko sadrži vodu ili bilo koju dodatu supstancu.
Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana širom Unije mora da bude jednolična, naprotiv.
Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve članice EU, ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena, već je i pod velom zaštite Brisela.
Unija štiti tradicionalnu hranu koja je karakteristična za pojedine regione. Za kopiranje takve hrane propisane su oštre kazne.
Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zaštite potrošace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Naime, u zemljama EU čak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i sličnih bolesti.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
