U Obrenovcu pustoš i jad

Reporteri Monda obišli su opustošeni Obrenovac, razgovarali sa građanima i posetili punktove na kojima stotine ljudi strpljivo čeka par konzervi hrane, flaširanu vodu i sredstva za higijenu...

Ulice pustog i uništenog Obrenovca komunalci čiste šmrkovima i posipaju hlorom.

U česmama nema vode za piće, ima samo tehničke, kojom Obrenovčani peru mulj i blato koje su nabujale reke ostavile iza sebe. U određenim delovima Obrenovca oseća se nesnosan smrad, pa građani, kojih i nema mnogo, nose maske na licima.

U potpunosti neupotrebljivih kuća i lokala videli smo na desetine, a sve izgleda kao da će Obrenovcu, koji je sada pust, prljav i uništen grad, biti potrebno još dosta vremena da ponovo "stane na noge".

Oni sa kojima smo razgovarali kažu da im ništa drugo nije preostalo, osim da pokušaju da spasu ono malo stvari koje su "preživele" poplavu.

Penzionera Radoslava Grbića zatekli smo u dvorištu kuće na čijem pragu su ležala dva psa. Crevom pere blatnjave trpezarijske stolice i drugi nameštaj.

"Pokušavam da spasem šta je preostalo od meni najmilijih stvari. Sve što je bilo na prvom spratu je propalo. Voda je bila preko dva i po metra, a kod komšije je išla i do četiri metara", kaže Radoslav.

Poplave su mu, prema njegovoj proceni, nanele štetu od oko 50.000 evra. "Sve je propalo, tu je bilo i kožnih garnitura, gipsani radovi na zidovima, parket...", dodao je ovaj neutešni Obrenovčanin.

Razgovor je u jednom trenutku prekinuo lavež njegovog psa Mede. Radoslav je pokušao da ga "ućutka", pogledao ga i zaplakao, a onda započeo dirljivu priču...

"Da li vi znate da je on mene čekao na ogradi bukvalno dva dana, u onolikoj vodi. Moj Meki... Ne mogu da vam opišem koliko sam bio srećan kada mi je sestra javila da me moj pas čeka. Sam je došao nekako do kuće kroz onoliku vodu i čekao me na terasi, a pre toga na ogradi je bio dva dana i gledao gde sam", objašnjava Radoslav koji nije uspeo da zadrži suzu dok nam je pričao o Medi.

"Ovo je za roman. Kada je voda došla da trećeg stepenika podigao sam sve na neke kante. Popeo sam se na sprat... i ljudi su se nekako grupisali i oterali mog Medu i Rokija. Razdvojili smo se. Oni su ostali na groblju, a ja sam ih dozivao sa prozora. Meda je zavijao, jer mi smo mnogo vezani. Uskoro sam bio evakuisan u Belegiš i nisam znao šta je sa njima", ispričao nam je penzioner iz Obrenovca.

Sreća je usledila tek kada ga je posle nekoliko dana nakon što se evakuisao pozvala sestra. "Rekla mi je da me Meda čeka na terasi", dodao je presrećni Radoslav i ponosno pogledao u svog mezimca koji je radoznalo lajao i trčkarao po blatnjavom dvorištu kuće.

Nastavili smo dalje opustošenim ulicama i došli do kasarne. Tu nas je dočekao vojnik koga teška muka nije zaobišla.

Samohrani otac troje dece koji je bio na dužnosti u kasarni ispričao je za MONDO da mu je poplava uništila ceo sprat kuće zbog čega sada decu mora da šalje kod brata u Nemačku kako bi im kroz nekoliko meseci obezbedio da se vrate u siguran i topao dom.

"Veći deo kuće mi je uništen, a od stvari koje su bile pod vodom više ništa ne može da se iskoristi... Uložio sam u kuću dosta truda i izdržavam sam troje dece, a sada je sve uništeno", rekao je razočarani vojnik.

Kako kaže, njegove komšije prošle su i gore. On je decu odmah evakuisao kod prijatelja u Beograd, kad je voda krenula da nadire.

"Nisam verovao da reka nadolazi tolikom brzinom. Smestio sam decu u Beograd kod prijatelja, a ja sam morao da se vratim poslu i nastavio da pomažem drugima, iako mi je sve uništeno", kazao je ovaj Obrenovčanin koga naporan posao tek čeka.

OBRENOVČANI U KOLONI ČEKAJU OBROK

Pored totalno uništene gradske pijace punkt za raspodelu pomoći. Ispred punkta oko 100 građana strpljivo čeka da im radnici Crvenog krsta uruče pakete sa hranom na koje imaju pravo jednom dnevno.

Iako zvanično raspodela pomoći počinje u osam ujutro, redovi se formiraju već od šest sati, pa dok ne padne mrak.

Na tom punktu dnevno pomoć dobije i više od 2.500 Obrenovčana.

U paketu hleb, voda, pašteta i mesni narezak...

Ljudi koje smo zatekli da čekaju pomoć uglavnom su nezadovoljni. Kažu da im je najveći problem to što svako mora da dođe lično po svoj paket, pa tako neki ostanu i bez osnovne pomoći koja im pripada.

"Ne mogu da podignem paket za svoju ženu koja radi do 20 sati, zato što punkt zatvaraju negde posle 17 časova. To je veliki problem", rekao je Slavko koji je na kraju kolone i koji će u redu za pomoć morati da čeka bar još sat vremena.

Obrenovčanka Vasilija koja je sa malim sinom došla po pomoć otvorila je pred nama crni džak i pokazala šta je dobila...

"Evo vidite. Unutra je isto kao i svaki dan. Pašteta, mesni narezak, hleb i voda. Imaju i dve kese čipsa, izgleda da sam sada dobila najviše. Dali su mi i sredstva za higijenu", rekla je Vasilija.

Ona kaže da im ta pomoć nije dovoljna za dnevne potrebe, ali da ipak i to znači.

Penzionerka Mirjana Vetar koja živi sa 93-godišnjom bakom i mužem ne žali se na pomoć koju dobija jednom dnevno.

"Uzela sam hleb, tri, četiri konzerve, nekad nam dele i rukavice i sredstva za higijenu. Uzimam i pelene za babu koja je nepokretna. Za baku mogu da podignem isključivo sa potvrdom od lekara. A meni i mužu je ta pomoć dovoljna za dnevne potrebe", rekla je Mirjana kojoj je voda poplavila celo dvorište, ali kako kaže, u njenom kraju su ipak dobro prošli.

Koordinator Crvenog krsta Srbije za raspodelu pomoći u Obrenovcu Rajko Aksentić proveo nas je kroz punkt i rekao da se maksimalno trude da izađu svima u susret.

"Nisu to samo paštete i mesni naresci, tu ima i gotovih jela, tunjevine, sardina... Dobijaju i higijenske pakete, sredstva za dezinfekciju...", rekao je Aksentić koji je glavni za raspodelu pomoći za oko 2.500 ljudi.

Njemu pomažu volonteri Crvenog krsta iz Kikinde. Ima ih 13, a rade i po više od 10 sati dnevno.

"Tačno je da ima građana koji rade do osam uveče i ne mogu da stignu po pomoć, ali nama je bukvalno neizvodljivo da radimo ceo dan i noć. Smene nam minimum traju po 10 sati", rekao je Aksentić.

Sunce je upeklo, a mi smo nastavili opustošenim ulicama Obrenovca. Neke kuće izgledaju kao da su razorene bombama, a ne kao da ih je poplava uništila. Popucala stakla na prozorima, razvaljena vrata, goli zidovi...tuga i jad.

Mnogo posla imaju i automehaničari i perači automobila. Na desetine totalno uništenih i blatnjavih vozila čeka ispred radnji svoj red  za sređivanje. Neki deluju neupotrebljivi, puni mulja i blata, uništene limarije i razbijenih stakala...

Pojedine ulice su još uvek pod vodom, asfalt ispucao, a uništenih vozila ima i u parkovima i na livadama...

U Obrenovcu je i dalje opsadno stanje. Katastrofalne poplave ostavile su dubok trag u ovoj beogradskoj opštini koja je daleko od normalnog života.

Pitanje je koliko će vremena biti potrebno da ovo razoreno i pusto mesto opet zaživi...