Slavo Ćuruvija ubijen je iz drugog pokušaja, navodi se u nepotvrđenoj optužnici koju je podiglo Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Kako piše list, u optužnici se ne navodi ko je nalogodavac, ali stoji da je naredbe izdavao bivši šef Resora državne bezbednosti (DB) Radomir Marković, koji je za izvršioce odabrao pripadnike beogradskog centra DB-a, jer je tadašnji komadant jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija odbio da ubije Ćuruviju zbog obaveza njegove jedinice na Kosovu.
Tako je Marković, piše u optužnici, odabrao Milana Radonjića, Miroslava Kuraka, Ratka Romića.
Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom od pištolja udario suprugu Branku Prpu u glavu.
Prema navodima optužnice, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i krtika nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".
List piše da je Marković, nakon odbijanja Legije, obavestio Milana Radonjića o planu za ubistvo, koga je i postavio na mesto načelnika beogradskog centra.
Radonjić je obezbedio službeni automobil i izdao nalog trećem, sedmom i devetom odeljenju CRDB da prate Ćuruviju i prikupljaju podatke o njemu.
Kuraku i Romiću dodelio je automobil "golf 3" bele boje kojim su se dovezli do Ćuruvijne zgrade, gde su putem radio stanica slušali izveštavanje pripadnika devetog odeljenja o njegovom kretanju.
Prema optužnici, Kurak i Romić su Ćuruviji i Prpi 11. aprila 1999. godine, između 16.38 i 16.45 prišli s leđa, i tada je Kurak pucao u Ćuruviju u kojeg je ispalio prvo pet metaka.
On se tada zaneo i pao, a Romić je udario Prpu u glavu. Kurak, je potom prišao na blizinu od 0,8 metara i ispalio još sedam metaka.
List navodi i da je Ćuruvija trebalo da bude ubijen 10. aprila. Kako je navedno u optužnici, na osnovu praćenja telefonske komunikacije između Romića, Radonjića i Kuraka, utvrđeno je da je Radonjić vikao na radnike pratećeg odeljenja zašto nisu javili svaku promenu kretanja.
Na osnovu toga, Tužilac je utvrdio da je Ćuruvija trebalo da bude ubijen dan ranije.
Advokat Slobodan Ružić koji je punomoćnik ćerke i sina Ćuruvije, kazao je da veruje da će ubice biti osuđene.
"Reč je o posrednim dokazima, ali nemam nikakvu sumnju da su ti ljudi ubili Ćuruviju. Kada postoji 20 posrednih dokaza, onda sud može da utvrdi krivicu i ja verujem da će biti osuđeni", rekao je Ružić.
Predmet je dodeljen sudiji Rastku Popoviću, a optuženi imaju pravo na prigovor na optužnicu o kojoj će odlučiti Krivično veće suda.
Kada optužnica postane pravosnažna, biće zakazano pripremno ročište, a potom i glavni pretres.
Slavko Ćuruvija bio je vlasnik "Dnevnog telegrafa" i lista "Evropljanin". Ubijen je 11. aprila 1999. godine, a na vlasti u Srbiji tada je bila koalicija SPS, JUL i SRS.
Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na lidera SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.
Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i naloženo je novo suđenje.
Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Ključni svedok u ovoj istrazi je nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija koji u pozarevačkom zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora, kao i još dva lica čiji identitet nije saopšten iz bezbednosnih razloga.
Ulemek je o ubistvu Ćuruvije progovorio tek početkom ove godine i istražnim organima dao podatke koji su pomogli rasvetljavanje tog slučaja.
