Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio 12 okrivljenih optužbi da su zloupotrebom službenog položaja pribavili protivpravnu imovinsku korist u aferi poznatoj kao "citostatici".
Oni su oslobođeni optužbi da su vršili fiktivne uplate sa računa firmi u korist JUL-a, kao i da su oštetili Republički zavod za zdravstveno osiguranje i Institut za radiologiju i onkologiju za 256.000 tadašnjih nemačkih maraka prilikom nabavke citostatika za Institut za onkologiju 2000. godine.
U obrazloženju objavljenom na sajtu suda, ukazano je da je sud na pretresu u drugom stepenu 29. marta 2012. godine doneo odluku da se spoje dve presude u tom slučaju, odnosno postupci po žalbama i da se sprovede jedinstveni postupak.
Jednom presudom nekadašnjeg Okružnog suda u Beogradu 2008. godine bivši direktor Energoprojekt-arhitekture Miodrag Cvijić bio je osuđen uslovno na 10 meseci zatvora s rokom provere od tri godine, a tadašnji zamenik direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Petar Marković takođe na uslovnu osudu od godinu dana zatvora s rokom proveravanja od pet godina.
Ta presuda je preinačena i oni su oslobođeni optužbi.
Apelacioni sud je takođe potvrdio oslobađajuću predusudu Okružnog suda u Beogradu iz 2009. i pravosnažno oslobodio optužbi nekadašnjeg direktora RŽO Tomislava Jankovića, kao i direktora firme Alfa 23 Milovana Đurovića i bivšu finansijsku direktorku Dunav osiguranja Ljiljanu Jeremić.
Oslobođeni su i Tomislav Simović, Zoran Višnjić, zatim bivši direktor Savezne javne ustanove za održavanje plovnih puteva Radiša Đorđević, bivši direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Nikola Mitrović.
Bivši komercijalni direktor Čelika Živan Tešić, bivša direktorka Galenike Mirjana Krstaić, bivši direktor Dunav osiguranja Nebojša Maljković i Ljubomir Stožinić, takođe su oslobođeni optužbi.
Sud je obustavio postupak u odnosu na vlasnika Habit farma Radoslava Sekulića, koji je u ovom postupku bio optužen kao predsednik Upravnog odbora firme Best grup, jer je nedavno preminuo.
S obzirom da je Krivični zakonik koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela koje se okrivljenima stavljaju na teret, posle toga više puta menjan, a Krivičnim zakonikom je propisano da će se u tom slucaju primeniti zakon koji je za učinioca najblazi, to je Apelacioni sud prilikom odlučivanja primenio zakon čije su izmene stupile na snagu 15. aprila 2013. godine.
Taj zakon je u konkretnom slučaju najblaži za okrivljene...a sud je našao da dela za koja su okrivljeni, po zakonu nisu krivična dela, a nema uslova za primenu mera bezbednosti.
