Naime, ukoliko se to obistini (a sva je prilika da ćemo nekritički ići putem kojim su u regionu već išle Makedonija, BiH, Kosovo...), u istorijskom kontekstu među takve "kriminalce" svrstaćemo i tzv španske borce iz Srbije u slobodarskom ratu protiv Frankove Španije (1936-1939) ali i sve dobrovoljce iz Srbije koji su se borili u Bosni i Hrvatskoj u jugoslovenskom ratu.
Prihvatanjem takvog gledišta o "zlom" ratovanju u inostranstvu, kojem su koreni u sprečavanju angažovanja muslimana sa Zapada da se bore u redovima antizapadnih islamističkih snaga u Africi i na Bliskom istoku, ograničava se sloboda građana Srbije da se oružjem suprotstave i tiranskim režimima u inostranstvu.
Kako se takvi zakoni sprovode i u zemljama koje regularno šalju svoje vojnike u akcije gde se NATO-u prohte (setimo se i bombardovanja Srbije), tako batina novog svetskog poretka ima samo jedan kraj.
Na inicijativu iz Srbije i poziv premijera Aleksandra Vučića da se vrate u zemlju jer to "nije njihov rat" reagovali su i pripadnici srpskog Četničkog pokreta koji se u Ukrajini bore sa proruskim pobunjenicima.
Oni tvrde da nisu plaćenici nego dobrovoljci, koji su u borbu protiv nametanja centralne uprave Kijeva i ruskom stanovništvu u istočnoj Ukrajini otišli ne bog para već ideala, pišu "Naše novine".
Četnici pitaju da li bi po toj logici i Rusija trebalo da uhapsi sve dobrovoljce koji su se borili na srpskoj strani u proteklim ratovima, potcrtavajući da je aktuelni ministar odbrane Donjecko-Luganske Republike Igor Strelkov veteran iz rata u Bosni na srpskoj strani.
Savremeni srpski dobrovoljci napominju da se ne sme zaboraviti da su hiljade Srba svojevremeno ratovale protiv fašizma Franka i Hitlera.
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Goran Ilić napominje da je ustavno pravo svakog građana Srbije da se slobodno kreće, pa time i napusti ddržavu i u nju se vrati.
On za "Večernje novosti" kaže da nije video konkretan zakonski predlog ali da, iako razume država time želi da spreči odlazak naših građana na ratišta, to problematično jer b i se time ograničila ta osnovna ljudska sloboda.
"Pitanje je šta želi da inkriminišete tim kirivčnim delom u zakonu. Možete goniti nekog zbog ratnog zločina ali kako dokazati njegovu nameru, zbog ćega je neko otišao u ratno područje. Šta ako je lekar, ili radi (kao neki tehničar) u rezervi?", pita se Ilić.
Književnik i publicista Dragoslav Bokan za "Naše novine" kaže da su principi slobode i odlučivanja osnovni ljudska prava.
"Unazad mnogo godina imamo mnogo primera gde ljudi odlučuju da za koga će ratovati. Princip slobode je nešto što niko ne može da nam oduzme. To vam je isto kao da ste odlučili da da pređete da živit u drugu državu, to je vaše osnovno pravo", kaže Bokan.
