Mladi, nezaposleni, lekar iz Babušnice Miloš Pejčić već godinu dana je na birou, ali on ne čeka posao skrštenih ruku već volonterski obilazi i pomaže starim i iznemoglim osobama po zabačenim babušničkim selima.
Kako kaže za Tanjug, odlučio se da volonterski obilazi stare i nemoćne po zabačenim selima nakon što je čuo da članovi Udruženja "Lužničke rukotvorine" iz Babušnice pomažu starima po zabačenim selima. "Oduvek sam hteo da pomažem ljudima tako da čim sam čuo za udruženje koje pomaže starima, odlučio sam da im se pridružim i volonterski obilazim stare po selima. To mi je odlična prilika i da steknem dragoceni iskustvo. Ovde ima ljudi koji godinama nisu išli kod lekara jer su ili iznemogli i teško bolesni, ili nemaju način da odu u Babušnicu ili selo Zvonce kod lekara, a žive u selima do kojih može da se stigne samo terenskim vozilom", kaže Pejčić i dodaje da starima uglavnom daje savete u vezi terapije i meri pritisak. "Savetujem ih da redovno primenjuju terapiju, kontrolišem pritisak, ali i razgovaram sa njima. Reč je uglavnom o ljudima koji žive samačkim životom pa im i razgovor mnogo znači. Među njima ima i onih koji po više od deset godina nisu bili kod lekara tako da im dolazak lekara u kuću u neko zabito selo poput Jasenovog Dela, gde smo danas, puno znači", kaže Pejčić. Baka Stana Nikolova (73), koja sa teško bolesnim suprugom Dančom živi u udaljenom planinskom selu Jasenov Dol kaže da dvanaest godina nije bila kod lekara jer nije imala zdravstvenu knjižicu. Sada ima overenu zdravstvenu knjižicu, ali do lekara mora da ide peške u selo Zvonce. "Pođem desetak metara pa moram da zastanem da odmorim jer se brzo umaram. I tako do sela Zvonce skoro tri sata, a odozdo pošto je uzbrdo treba mi četiri sata", kaže baka Stana. Mara Đorđeva, iz istog sela, takođe je kod lekara zadnji put bila odavno. "Bila sam zadnji put pre dvanaest-trinaest godina. Suprug mi je teško bolestan, šećeraš je i ne vidi. Ne smem da ga ostavim samog i zbog toga ne mogu da odvojim vreme da posetim lekara", jada se baka Mara.
