Za proteklih devet meseci od kada je Gradski centar za socijalni rad pokrenuo program "Hraniteljstvo za decu Beograda" u hraniteljske porodice smešteno je 35 dece, dok trenutno za njih 116 postoji urgentna potreba da se što pre nadje odgovarajuća porodica.
Svoj dom u takvim porodicama do sada je pronašlo 18 devojčica i 17 dečaka, rečeno je Tanjugu u tom Centru.
Najučestaliji uzrast mališana koji su smešteni u porodice je oko tri godine, a porodično okruženje su pronašle i dve bebe.
Hraniteljstvo, koje predstavlja preuzimanje brige o detetu koje nema roditelje ili iz nekih drugih razloga ne može da živi u porodici, razlikuje se od usvajanja po tome što dete zadržava svoje ime i prezime, ali i po tome što tokom boravka u hraniteljskoj porodici održava kontakt s biološkim roditeljima, ukoliko za to postoje uslovi, objašnjavaju u Centru.
Cilj kampanje koju je pokrenuo Gradski centar za socijalni rad je da se za 565 mališana bez roditeljskog staranja, koja uglavnom žive u nekom od domova za nezbrinutu decu, omogući odrastanje u porodičnom okruženju.
To mogu biti deca svih uzrasta, različitog etničkog, nacionalnog porekla, s različitim potrebama koje zavise od njihovog uzrasta, razvoja i prethodnog životnog iskustva.
S druge strane, hranitelji mogu biti svi ljudi koji su spremni da, za dobrobit deteta, sa njim dele sopstveni dom i porodični život.
Zainteresovane porodice, objašnjavaju u Centru, najpre moraju proći kroz program obuke i edukacije, kako bi se što bolje upoznali s detetom i pripremili za ulogu hranitelja.
Preliminarni razgovori i podnošenje dokumenata za izbor hranitelja obavljaju se u Centru za socijalni rad na teritoriji prebivališta kandidata. Stručnjaci Centra tada procenjuju motivisanost potencijalnog hranitelja na osnovu preliminarnog razgovora, a posle toga kandidati prolaze pripremu i obuku, upoznajući se sa posebnim potrebama mališana, kako bi bili dobri i uspešni hranitelji.
Centar potom donosi odluku o tome da li kandidati ispunjavaju sve uslove, a budući hranitelji odlučuju koje će dete prihvatiti u svoju porodicu, postepeno pripremajući dete za smeštaj i upoznajući svoju porodicu s novim članom. U prvom periodu detetovog boravka predvidjena je i supervizija od strane stručnjaka iz socijalne ustanove.
Dok u unutrašnjosti Srbije postoji višedecenijska tradicija hraniteljstva nezbrinute dece, u Beogradu nije postojala velika zainteresovanost za ovakav oblik pružanja pomoći mališanima.
Otuda je i cilj projekta "Hraniteljstvo za decu Beograda" bio razvijanje svesti Beogradjana za ovakav oblik pomoći napuštenoj deci.
Svi koji odluče da prihvate mališane u svoju porodicu dobijaju iz republičkog budžeta novčanu nadoknadu.
Hraniteljske porodice koje prime jedno dete dobijaju naknadu od 18.573 dinara mešečno. Od toga 11.312 dinara iznosi nadoknada za izdržavanje deteta, a 7.261 dinar naknada za rad hranitelja. Ukoliko je u porodicu smešteno dvoje ili više dece izdvaja se 15.780, po detetu. Uz to, hraniteljima se uplaćuje i doprinos, ukoliko za to podnesu zahtev filijali Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Jednom godišnje porodice dobijaju i novac za udžbenike, proslave matura, odmor i rekreaciju, nastavu u prirodi i ekskurziju.
Prema podacima Centra, za hraniteljstvo su sve više zainteresovane mladje porodice sa višim obrazovanjem, koje uglavnom već imaju svoju decu. Oni su najčešće zainteresovani za decu predškolskog uzrasta i to u većini slučajeva za devojčice, dok su neretki slučajevi da se i starija deca smeste u hraniteljsku porodicu.
U jednu porodicu može biti smešteno najviše troje dece, osim ako je reč o braći i sestrama, koja se uglavnom smeštaju u istu porodicu.
(Tanjug)
Svoj dom u takvim porodicama do sada je pronašlo 18 devojčica i 17 dečaka, rečeno je Tanjugu u tom Centru.
Najučestaliji uzrast mališana koji su smešteni u porodice je oko tri godine, a porodično okruženje su pronašle i dve bebe.
Hraniteljstvo, koje predstavlja preuzimanje brige o detetu koje nema roditelje ili iz nekih drugih razloga ne može da živi u porodici, razlikuje se od usvajanja po tome što dete zadržava svoje ime i prezime, ali i po tome što tokom boravka u hraniteljskoj porodici održava kontakt s biološkim roditeljima, ukoliko za to postoje uslovi, objašnjavaju u Centru.
Cilj kampanje koju je pokrenuo Gradski centar za socijalni rad je da se za 565 mališana bez roditeljskog staranja, koja uglavnom žive u nekom od domova za nezbrinutu decu, omogući odrastanje u porodičnom okruženju.
To mogu biti deca svih uzrasta, različitog etničkog, nacionalnog porekla, s različitim potrebama koje zavise od njihovog uzrasta, razvoja i prethodnog životnog iskustva.
S druge strane, hranitelji mogu biti svi ljudi koji su spremni da, za dobrobit deteta, sa njim dele sopstveni dom i porodični život.
Zainteresovane porodice, objašnjavaju u Centru, najpre moraju proći kroz program obuke i edukacije, kako bi se što bolje upoznali s detetom i pripremili za ulogu hranitelja.
Preliminarni razgovori i podnošenje dokumenata za izbor hranitelja obavljaju se u Centru za socijalni rad na teritoriji prebivališta kandidata. Stručnjaci Centra tada procenjuju motivisanost potencijalnog hranitelja na osnovu preliminarnog razgovora, a posle toga kandidati prolaze pripremu i obuku, upoznajući se sa posebnim potrebama mališana, kako bi bili dobri i uspešni hranitelji.
Centar potom donosi odluku o tome da li kandidati ispunjavaju sve uslove, a budući hranitelji odlučuju koje će dete prihvatiti u svoju porodicu, postepeno pripremajući dete za smeštaj i upoznajući svoju porodicu s novim članom. U prvom periodu detetovog boravka predvidjena je i supervizija od strane stručnjaka iz socijalne ustanove.
Dok u unutrašnjosti Srbije postoji višedecenijska tradicija hraniteljstva nezbrinute dece, u Beogradu nije postojala velika zainteresovanost za ovakav oblik pružanja pomoći mališanima.
Otuda je i cilj projekta "Hraniteljstvo za decu Beograda" bio razvijanje svesti Beogradjana za ovakav oblik pomoći napuštenoj deci.
Svi koji odluče da prihvate mališane u svoju porodicu dobijaju iz republičkog budžeta novčanu nadoknadu.
Hraniteljske porodice koje prime jedno dete dobijaju naknadu od 18.573 dinara mešečno. Od toga 11.312 dinara iznosi nadoknada za izdržavanje deteta, a 7.261 dinar naknada za rad hranitelja. Ukoliko je u porodicu smešteno dvoje ili više dece izdvaja se 15.780, po detetu. Uz to, hraniteljima se uplaćuje i doprinos, ukoliko za to podnesu zahtev filijali Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Jednom godišnje porodice dobijaju i novac za udžbenike, proslave matura, odmor i rekreaciju, nastavu u prirodi i ekskurziju.
Prema podacima Centra, za hraniteljstvo su sve više zainteresovane mladje porodice sa višim obrazovanjem, koje uglavnom već imaju svoju decu. Oni su najčešće zainteresovani za decu predškolskog uzrasta i to u većini slučajeva za devojčice, dok su neretki slučajevi da se i starija deca smeste u hraniteljsku porodicu.
U jednu porodicu može biti smešteno najviše troje dece, osim ako je reč o braći i sestrama, koja se uglavnom smeštaju u istu porodicu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
