To je tek trećina od procenjene štete od poplava, objasnio je Blagojević.

"Mi tu pomoć još nemamo. To očekujemo na proleće. Od tih pola milijarde dve petine su donacije, a tri petine su krediti. To je nešto čega moramo biti svesni", kazao je Blagojević na konferenciji o društvenoj odgovornosti kompanija u saniranju štete od poplava.

On je kazao da je pomoć za obnuvu kuća do danas dobilo oko 14.000 domaćinstava pogođenih poplavama i da je za te svrhe potrošeno preko tri milijarde dinara, a da su najviše novca za obnovu donirala privatna preduzeća.

Blagojević je kazao da bi možda bilo logičnije da je država prva sredstva opredelila za povećanje kapaciteta za odbranu opština od poplava, ali da bi tada ljudi čiji su domovi stradali pomoć dobili najranije u januaru ili na proleće, što, ocenio je, "nije ljudski".

On je na pitanje novinara kako komentariše izjavu ministra zaduženog za vanredne situacije Velimira Ilića da se novac za obnovu brže dobijao pre formiranja Kancelarije za obnovu i pomoć kazao da ne planira da se raspravlja ni s kim i da je prvo potrebno obezbediti novac kako bi mogli da se raspišu tenderi i javne nabavke.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojačković - Solarno kazala je da su privatni preduzetnici ti koji su se prvi pritekli u pomoć posle poplava i istakla važnost da se pronađu mehanizmi kako bi i taj sektor ostao uključen u borbu sa vanrednim situacijama.