Bajramska molitva je počela u beograadskoj Bajrakli džamiji u 7:20 sati.

Kurban bajram se proslavlja četiri dana i naziva se hadžijski jer se u Meki završava glavno godišnje hodočašće, koje je obaveza svakog muslimana bar jednom tokom života, ukoliko mu to finansijske mogućnosti dozvoljavaju.

Praznik počinje dva meseca i deset dana posle Ramazana, a prvi dan se određuje prema pojavljivanju mladog meseca.

Kurban-bajram ili praznik žrtve svake godine pada u različito vreme, jer je islamska lunarna godina za oko 11 dana kraća od one iz gregorijanskog kalendara.

Nakon jutarnje molitve u džamijama, obilaze se groblja. Tradicionalno se prinosi i žrtva ovca, a kurbansko meso se deli na tri dela - jedan je namenjen siromašnima, drugi rodbini, a treći se ostavlja u kući. Kurbansko meso se daje i pripadnicima druge vere.

Generalni sekretar Islamske zajednice Srbiji Eldin Ašćerić čestitao je juče svim muslimanima Srbije, regiona i sveta Kurban Bajram.

''U ime Rijaseta Islamske zajednice Srbije i lično upućujem svim muslimanima Srbiije, regiona i sveta najsrdačnije čestitke povodom Kurban Bajrama uz dovu - molitvu Uzvišenom Stvoritelju da muslimanima Srbije i širom sveta podari svoju milost i jedinstvo, našoj domovini mir i slobodu, od svakoga zla nas sačuva i svima nama dobro svako podari'', rekao je Ašćerić u bajramskoj poslanici.

Navodeći da je Kurban Bajrama praznik koji nas podseća na jedinstvo i zajedništvo, on je izrazio želju da praznik protekne u duhu islamske vrednosti umerenosti - srednjeg puta, isticanju blagoslova vere i dobročinstva.

Bajram se obeležava i u Prištini. Centralnom svečanošću u velikoj Sultan Fatih Mehmet džamji u Prištini, islamski vernici su počeli proslavu velikog muslimanskog praznika.

Ceremoniju proslave je predvodio glavni kosovski imam Sabri Bajgora, koji je vernicima rekao da je islam vera mira i molitve i istakao da oni koji čine zločine, poput onih u Siriji i Iraku, postupaju u suprotnosti sa islamskim učenjem.

On je rekao da Bajram na "najbolji način podseća na učenja o ravnopravnosti, pravdi, jedinstvu, solidarnosti što utiče na dobrotu i ono što je volja stavaraoca sveta - Alaha".

Prema njegovim rečima, čovečanstvo treba da neguje vrednosti boljeg života, zdravijeg društva, za jedinstvo i pravo bratstvo.

Posle klanjanja bajramskog namaza, u sedištu IZK biće priređen prijem za najviše zvaničnike institucija i političkih partija.

Kurban-bajram ili praznik žrtve svake godine pada u različito vreme, jer je islamska lunarna godina za oko 11 dana kraća od one iz gregorijanskog kalendara.

Reč je o tome da Arapi zagovaraju tradicionalnu metodu utvrđivanja izlaska mladog Meseca golim okom, dok Turska pojaviljivanje "mlađaka" utvrđuje naučnom metodom.

Poznavaoci islama, međutim, tvrde da nema nesporazuma u računici već da je reč o čisto političkoj priči i podeli na radikalne islamiste, Arape, i one umerenije, Turke.

Istorijska je težnja tri velika naroda Arapa, Persijanaca i Turaka je da preuzmu vođstvo islama, pa tako Arapi smatraju da to pravo treba da pripadne njima jer se hadžiluk obavlja u Saudisjkoj Arabiji, odnosno Meki i Medini.