Gradski menadžer Goran Vesić položio je danas, u ime Beograda, venac na spomenik stradalima u koncentracionom logoru Banjica, odakle je poručio da je Srbija dala veliki doprinos borbi protiv fašizma i da je ponosna na svoju tradiciju.
Podsećajući da je Dan Evrope, 9. maj, i Dan pobede nad fašizmom, Vesić je ocenio da se ne može ući u EU, niti biti deo moderne Evrope, a ne negovati antifašističku tradiciju.
"Srbija je dala veliki doprinos borbi protiv fašizma i nema razloga toga da se stidi, već treba sa ponosom to da potencira", rekao je gradski menadžer.
Vesić je, nakon polaganja venaca, podsetio da se danas obeležava 70 godina od zatvaranja logora na Banjici kroz koji je prošlo 30.000 rodoljuba tokom četiri godine koliko je postojao, a život je izgubilo oko 4.200 ljudi.
To je, kako je istakao, jedna od manifestacija u okviru obeležavanja 70 godina oslobađanja od fašizma.
"Naša obaveza je da se svake godine sa ponosom sećamo ovog događaja i mesta i da odamo počast onima koji su stradali zbog antifašističke orijentacije", rekao je Vesić, koji je dodao da gradska vlast ove godine na drugačiji način obeležava oslobađanje iz banjičkog logora, kao i oslobođenje Beograda.
Govoreći o godišnjici oslobođenja Beograda, Vesić je rekao da će velika vojna parada, kakva u Beogradu nije bila više decenija, biti održana 16. oktobra, a biće upriličena i velika proslava oslobođenja grada u Kombank areni.
Vesić je najavio da će na narednoj sednici Skupštine grada biti dopunjena postojeća komisija za Staro sajmište, a u narednom periodu će početi uređenje tog prostora, koji je, takođe, bio logor i koji decenijama unazad nije obeležen.
"Neverovatno je da u sred grada imamo stratište, u kome su ubijani ljudi, a da to niko ne obeležava. Mi ćemo se i kroz obeležavanje Starog sajmišta truditi da nastavimo da obeležavamo mesta koja su važna za antifašističku borbu i za naše sećanje na sve što se desilo", rekao je Vesić.
Predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a Bora Ercegovac rekao je da se, kao i svake godine, održava obećanje da nikada neće biti zaboravljene desitine hiljada ljudi, Srba, Jevreja i Roma, koji su "bez ikakvog razloga dovodeni u taj kazamat".
"U početku su u logor dovođeni pretežno partizani, pristalice Narodno oslobodilačkog pokreta, komunistički rukovodioci, Srbi, Jevreji i Romi. Kasnije su u logor dovođeni građani, žene, deca i starci kao taoci, da bi mogli biti streljani za odmazdu u slučaju da bude ubijen neki nemački vojnik", podsetio je Ercegovac.
Počast žrtvama banjičkog logora odata je minutom ćutanja, a vence su na spomen obeležje položili i predsednik opštine Voždovac Aleksandar Savić, članovi SUBNOR-a i porodica zatočenika logora na Banjici.
Pre 70 godina, oktobra 1944. godine, logor na Banjici je raspušten, a poslednji zatočenik ga je napustio 5. oktobra.
Dan kada je Banjicki logor praktično prestao da funkcioniše, obeležava se kao dan sećanja na žrtve tog, ali i drugih logora u okolini Beograda i Srbije.
