Spomenik je dopremljen noćas i donacija je Ruske Federacije gradu Beogradu, a biće podignut u okviru obležavanja stote godišnjice Prvog svetskog rata.

Gradski menadžer Goran Vesić popodne je, zajedno sa autorima spomenika i nadležnima iz "Zelenila", posetio tu lokaciju a novinarima je rekao da grad pokušva da ovo mesto uredi a da ne potroši puno novca.

U budućem parku radnici tokom čitavog dana rade na postavljanju postamenta, a Vesić je rekao da treba da stigne još jedna količina kamena iz Makedonije i Bugraske, takođe donacija.

"Gledali smo da park uradimo uz minimalno trošenje sredstva iz budžeta", rekao je Vesić i naveo da je spomenik, postament i kamen donacija.

On se nada da će tokom novembra, kada se obeležava i Dan primirja, Beograđani moći da uživaju u ovom parku.

Videonikolja spomenik

Nakon postavljanja postamenta i spomenika, radnici "Zelenila" nastiviće posao uređenja parka, gde će biti travnata površina, zasađeno cveće, nova rasveta, nakon čega bi park trebalo da postane jedan od najlepših trgova u Beogradu.

Vesić je zahvalio autorima dela kao i Ruskoj Federaciji na donaciji spomenika.

Car Nikolaj II Romanov je, kako je rekao Vesić, zadužio Srbiju jer je spasio srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata.

"Ako zaista osim u Rusiji, negde treba da postoji spomenik caru Nikolaju, treba da ga ima Beograd i na ovaj način odužujemo dug koji je Srbija trebalo odavno da ispuni", istakao je Vesić.

Koliko su bili zahvalni srpski političari caru Nikolaju govori i podatak da je predsednik srpske vlade za vreme Prvog svetskog rata Nikola Pašić u svom testamentu zaveštao deo novca za izgradnju spomenika caru Nikolaju, naveo je gradski menadžer.

Prebacivanje spomenika i delova za postament u park obavljeno je noćas uz pomoć velike dizalice.

Spomenik je, prema rečima vajara, sa postamentom težak više od 40 tona, visok oko 7,5 metara, a sama skulptura visoka je oko 3,5 metra.

Vajar Andrej Kovaljčuk rekao je novinarima da su spomenik gradili pola godine. Napravljen je od bronze, a postament je od granita.

Kovaljčuk je istakao da je inspiraciju je našao u istoriji Srbije i Rusije, koje su uvek bile bratske države.

Koautor, akademik Genadij Pravotorov rekao je da je spomenik unikat, posvećen imperatoru koji je, kako je rekao, jedno vreme bio manje cenjen u Rusiji nego u Srbiji.

"Postoji u srcima Srba, čvrsto i stalno", rekao je Pravotorov.