Nikola Jovanović mesec dana je angažovan kao volonter Međunarodnog Crvenog krsta i pomaže ugroženima od ebole u Sijera Leoneu.
Svetski stručnjaci priznaju da nisu imali predstavu kakve će razmere imati ebola, a sve oči uprte su u najveća žarišta – Gvineju, Liberiju i Sijera Leone. U tom regionu preminulo je više od 4.000 ljudi, a zaraženo je 9.000.
Ova humanitarna katastrofa radno je okruženje Beograđanina Nikole Jovanovića.
Kaže da je strah sastavni deo života, ljudi su uplašeni, ali su vrlo brzo prihvatili pravila ponašanja, tako da se stanje poboljšava.
"Zapadni mediji u Evropi i drugim delovima sveta prikazuju mnogo negativniju i dramatičniju sliku nego što je ovde, dakle mi se ne susrećemo sa mrtvim telima na ulici", kaže Jovanović.
Situaciju otežavaju lokalni običaji koji podrazumevaju kontakt sa pokojnikom, čije je telo izvor zaraze. Zato se i sahrane obavljaju po strogo kontrolisanim procedurama.
U Sijera Leoneu angažovano je 70 Nikolinih kolega iz sveta i 500 lokalnih volontera i nijedan nije zaražen virusom. Kante sa hlorom koji ubija ebolu postavljene su po gradu, a posle šest po podne ne napušta se baza.
Jovanović kaže da su mere predostrožnosti neophodne svaki put kad ulazite ili izlazite iz javne ustanove, čak i na auto-putu postoje "ček pointi", gde se meri temperatura.
"Nama pet do sedam puta dnevno u proseku mere temperaturu, ne samo nama već svima koji se kreću unaokolo", priča Nikola.
Cilj je da bolest ne stigne do glavnog grada, milionskog Fritauna, u kojem su higijenski uslovi loši. Niti da izađe iz zemlje, iz koje ni putnici ne izlaze lako jer su gotovo sve avio-kompanije obustavile letove. Hranu ne proizvode, jer je stanovništvu zabranjeno da ide u polja. Sve ovo, 12 godina posle građanskog rata u kome je poginulo gotovo milion ljudi, napominje RTS.
