Lekari koji do kraja oktobra ne budu dostavili dokumentaciju potrebnu za članstvo u Srpskoj lekarskoj komori ostaće bez licence, koja će od 1. januara biti neophodan uslov za rad i u privatnoj i u državnoj praksi.
Oko 25.000 lekara moraće da do isteka ovog roka uplati upisninu i izdavanje licence od po 8.000 dinara, kao i da kasnije mesečno plaća članarinu, piše "Blic".
Saopštenje Lekarske komore Srbije koje je proteklih dana upućeno direktorima zdravstvenih ustanova u Srbiji i u kojem se traži da u kratkom roku, do 31. oktobra, svi lekari dostave neophodnu dokumentaciju koja potvrdjuje njihov status i da se učlane u Komoru kako bi od 1. januara naredne godine mogli da zadrže svoja radna mesta i nastave da obavljaju posao, unelo je popriličnu zabunu i pometnju medju zdravstvene radnike.
"U narednih mesec i po dana, svi lekari u Srbiji trebalo bi da izvrše registraciju i daju po sto evra za upis u Lekarsku komoru Srbije i izdavanje licence za rad, što je prekratak rok. Ukoliko je Lekarska komora državna, zašto bi lekari koji već rade morali izbezumljeno da prikupljaju bezbroj dokumenata, kada su te papire već morali da dostave kako bi se zaposlili", kaže neuropsihijatar Slobodan Simić, načelnik dnevne psihijatrijske bolnice KBC Zvezdara.
On navodi da veliki broj lekara i nema svu potrebnu dokumentaciju jer su izbeglice ili raseljena lica.
"Za ostale, čemu panika kad sve mora da postoji u registrima medicinskih fakulteta. Ovako, da bismo ponovo postali lekari treba da platimo, a ako sve te troškove obračunate i pomnožite sa brojem lekara, dobićete ogromnu sumu za registraciju nečeg što u Srbiji već postoji", kaže Simić
I drugi lekari su zatečeni ovakvim dopisom. Ne dovode u pitanje potrebu da se i u državnu i u privatnu praksu uvede red, ali pitaju i zašto bi neko uopšte morao da bude član neke organizacije da bi i ubuduće obavljao posao koji već radi.
Drugo, izuzev visoke cene za izdavanje licenci, sporna je i odluka da se do kraja radnog veka od plate za Komoru izdvaja 0,8 mesečnih primanja.
Objašnjavajući neophodnost registracije i izdavanja licence za rad, direktor Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević kaže da je Komoru osnovalo nadležno ministarstvo, a lekari su sami, svako iz svoje sredine, birali delegate koji su doneli i odluku o nadoknadi za licencu i mesečnoj članarini.
Skupština Komore sastoji se od 100 delegata, 70 je iz državnog sektora, a 30 iz privatnog. Njih su njihove kolege predlagale i oni su proteklih godinu dana izglasali statut kao i sve odluke - kaže direktorka Radosavljević.
Ona je potvrdila da od 1.1. 2008. nijedan lekar neće moći da radi bez licence, bez obzira na to da li radi u privatnoj ili u državnoj praksi, jer je "zakonska odredba takva".
"O lekarima koji neće da se učlane u Lekarsku komoru odlučivaće inspekcija Ministarstva zdravlja. Moguće je da se iznosi nadoknada mogu ubuduće menjati, ali kako sada stoji ovo su izglasali članovi Skupštine komore koje su lekari birali i važi za ova tri meseca do kraja godine", rekla je direktorka Radosavljević.
(MONDO)
Oko 25.000 lekara moraće da do isteka ovog roka uplati upisninu i izdavanje licence od po 8.000 dinara, kao i da kasnije mesečno plaća članarinu, piše "Blic".
Saopštenje Lekarske komore Srbije koje je proteklih dana upućeno direktorima zdravstvenih ustanova u Srbiji i u kojem se traži da u kratkom roku, do 31. oktobra, svi lekari dostave neophodnu dokumentaciju koja potvrdjuje njihov status i da se učlane u Komoru kako bi od 1. januara naredne godine mogli da zadrže svoja radna mesta i nastave da obavljaju posao, unelo je popriličnu zabunu i pometnju medju zdravstvene radnike.
"U narednih mesec i po dana, svi lekari u Srbiji trebalo bi da izvrše registraciju i daju po sto evra za upis u Lekarsku komoru Srbije i izdavanje licence za rad, što je prekratak rok. Ukoliko je Lekarska komora državna, zašto bi lekari koji već rade morali izbezumljeno da prikupljaju bezbroj dokumenata, kada su te papire već morali da dostave kako bi se zaposlili", kaže neuropsihijatar Slobodan Simić, načelnik dnevne psihijatrijske bolnice KBC Zvezdara.
On navodi da veliki broj lekara i nema svu potrebnu dokumentaciju jer su izbeglice ili raseljena lica.
"Za ostale, čemu panika kad sve mora da postoji u registrima medicinskih fakulteta. Ovako, da bismo ponovo postali lekari treba da platimo, a ako sve te troškove obračunate i pomnožite sa brojem lekara, dobićete ogromnu sumu za registraciju nečeg što u Srbiji već postoji", kaže Simić
I drugi lekari su zatečeni ovakvim dopisom. Ne dovode u pitanje potrebu da se i u državnu i u privatnu praksu uvede red, ali pitaju i zašto bi neko uopšte morao da bude član neke organizacije da bi i ubuduće obavljao posao koji već radi.
Drugo, izuzev visoke cene za izdavanje licenci, sporna je i odluka da se do kraja radnog veka od plate za Komoru izdvaja 0,8 mesečnih primanja.
Objašnjavajući neophodnost registracije i izdavanja licence za rad, direktor Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević kaže da je Komoru osnovalo nadležno ministarstvo, a lekari su sami, svako iz svoje sredine, birali delegate koji su doneli i odluku o nadoknadi za licencu i mesečnoj članarini.
Skupština Komore sastoji se od 100 delegata, 70 je iz državnog sektora, a 30 iz privatnog. Njih su njihove kolege predlagale i oni su proteklih godinu dana izglasali statut kao i sve odluke - kaže direktorka Radosavljević.
Ona je potvrdila da od 1.1. 2008. nijedan lekar neće moći da radi bez licence, bez obzira na to da li radi u privatnoj ili u državnoj praksi, jer je "zakonska odredba takva".
"O lekarima koji neće da se učlane u Lekarsku komoru odlučivaće inspekcija Ministarstva zdravlja. Moguće je da se iznosi nadoknada mogu ubuduće menjati, ali kako sada stoji ovo su izglasali članovi Skupštine komore koje su lekari birali i važi za ova tri meseca do kraja godine", rekla je direktorka Radosavljević.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
