Zaposleni u Nemačkoj imali su u prošloj godini najniža neto-primanja u poslednjih 20 godina, piše dnevnik "Bild" pozivajući se na neobjavljenu statistiku Saveznog ministarstva za rad.
Prosečna godišnja neto zarada, nakon odbitka poreza i socijalnih davanja i uz uračunatu inflaciju, sada je 15.845 evra. Niža je bila u poslednje dve decenije samo 1986. kada je iznosila 15.785 evra.
Navodi se i da ukupni odbici od bruto-zarade nisu nikada bili viši nego u 2006. godini. U proseku je svaki zaposleni godišnje dao 9.291 evro za porez i socijalne doprinose. U odnosu na 1986. godinu, kada su davanja iznosila 5.607 evra, to je porast od čak 66 odsto.
Pri tome su bruto-zarade u istom periodu porasle za samo 48 odsto sa 22.330 evra u 1986. na 33.105 evra u prošloj godini. Uprkos rastu bruto zarada zaposlenima ostaje sve manje novca, delom i zbog inflacije. Zarade su za poslednjih pet godina porasle za 4,1, a cene za 7,1 odsto.
Mediji prenose tumačenje Instituta za rad i privredu iz Bremena prema kojem bruto zarade slabo rastu jer su mnoga preduzeća smanjila zaposlenima dodatke za godišnji odmor i Božić, dok su rasli
inflacija, socijalna davanja i porezi.
Sindikati su objavljivanje tih podataka iskoristili da ponove zahtev da se i u Nemačkoj uvede minimalna nadnica od 7,50 evra na sat.
Iako zakonom odredjena minimalna zarada postoji u većini zemalja Evropske unije (EU), u Nemačkoj postoji veliki otpor prema tom rešenju u političkim i u privrednim krugovima. Zato je minimalna
zarada zakonom zagarantovana samo za odredjene branše.
(Beta)
Prosečna godišnja neto zarada, nakon odbitka poreza i socijalnih davanja i uz uračunatu inflaciju, sada je 15.845 evra. Niža je bila u poslednje dve decenije samo 1986. kada je iznosila 15.785 evra.
Navodi se i da ukupni odbici od bruto-zarade nisu nikada bili viši nego u 2006. godini. U proseku je svaki zaposleni godišnje dao 9.291 evro za porez i socijalne doprinose. U odnosu na 1986. godinu, kada su davanja iznosila 5.607 evra, to je porast od čak 66 odsto.
Pri tome su bruto-zarade u istom periodu porasle za samo 48 odsto sa 22.330 evra u 1986. na 33.105 evra u prošloj godini. Uprkos rastu bruto zarada zaposlenima ostaje sve manje novca, delom i zbog inflacije. Zarade su za poslednjih pet godina porasle za 4,1, a cene za 7,1 odsto.
Mediji prenose tumačenje Instituta za rad i privredu iz Bremena prema kojem bruto zarade slabo rastu jer su mnoga preduzeća smanjila zaposlenima dodatke za godišnji odmor i Božić, dok su rasli
inflacija, socijalna davanja i porezi.
Sindikati su objavljivanje tih podataka iskoristili da ponove zahtev da se i u Nemačkoj uvede minimalna nadnica od 7,50 evra na sat.
Iako zakonom odredjena minimalna zarada postoji u većini zemalja Evropske unije (EU), u Nemačkoj postoji veliki otpor prema tom rešenju u političkim i u privrednim krugovima. Zato je minimalna
zarada zakonom zagarantovana samo za odredjene branše.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.