Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o državljanstvu kojima je omogućeno svim Srbima koji žive van Srbije da dobiju državljanstvo, kao i Zakon o putnim ispravama kojim se uvode novi pasoši Srbije, a zamena još važećih pasoša bivše SRJ počeće 1. marta 2008. godine.
Skupština je ratifikovala Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) koji predvidja formiranje zone slobodne trgovine do 31. decembra 2010. godine, kao i Kjoto protokol o promeni klime čiji je cilj brzi proces evropskih integracija i veće pogodnosti za strane investicije. Takodje, Skupština je usvojila i izmene Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama kojima se pooštravaju zatvorske kazne za izgrednike.
Izmene Zakona o državljanstvu usvojene su sa 197 glasova a uslov za dobijanje državljanstva Srbije, bez odricanja stranog državljanstva, je da podnosilac zahteva ima najmanje 18 godina, da je poslovno sposoban i da potpiše izjavu da Srbiju smatra svojom državom.
Državljaninom Srbije ubuduće će se smatrati i crnogorski državljanin koji je 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, ako podnese zahtev i pismenu izjavu da se smatra državljaninom Srbije.
Gradjani Crne Gore koji u momentu osamostaljivanja Crne Gore nisu imali prijavljeno prebivalište u Srbiji moći će da dobiju srpsko državljanstvo pod olakšanim uslovima koji važe za sve gradjane bivših članica SFRJ.
Precizirano je da ti gradjani mogu zatražiti državljanstvo ako su punoletni, ako im (zakonski) nije oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu pismenu izjavu da Srbiju smatraju svojoj državom.
Pripadnici drugih naroda i etničkih zajednica takodje mogu u roku od dve godine od dana stupanja zakona na snagu da podnesu zahtev za dobijanje srpskog državljanstva.
Time se pravo stranaca na sticanje srspkog državljanstvo vremenski ograničava.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je veoma važno što je Skupština Srbije usvojila zakon o državljanstvu, koji saglasno novom Ustavu Srbije, "omogućava da svi pripadnici srpskog naroda, bez obzira gde živeli, mogu da dobiju državljanstvo svoje matične države Srbije".
"Posebno je značajno da će sada i potomci naše stare dijaspore, koji žive širom sveta, moći da dobiju državljanstvo Srbije, što predstavlja najbolju poruku da ćemo kao država brinuti o svakom pripadniku našeg naroda", navodi se u izjavi Koštunice za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, sasvim je sigurno da će Srbi širom sveta koji budu uzeli državljanstvo Srbije dati svoj doprinos ekonomskom, naučnom, kulturnom, sportskom i sveukupnom razvoju svoje matične države.
"Novi Zakon o državljanstvu daje veliki podsticaj za efikasno jačanje veza Srbije sa svim pripadnicima našeg naroda koji žive izvan naše zemlje", naveo je Koštunica.
Skupština je usvojila Zakon o putnim ispravama kojim se uvode novi pasoši Srbije, a zamena još važećih pasoša bivše SRJ počeće 1. marta 2008. godine.
Za zakon je glasalo 148 poslanika, odnosno svi poslanici koji su bili elektronski registrovani u sali.
Zakonom je utvrdjeno da do kraja 2008. godine budu zamenjeni svi stari pasoši.
Obrazac pasoša sadržaće prostor za automatsko očitavanje podataka u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitne elemente.
Pasoši će se važiti deset godina.
Imena i prezimena pripadnika nacionalnih manjina biće upisana u nove pasoše Srbije u izvornom obliku u kojem su upisana u izvod iz matične knjige rodjenih.
Utvrdjena je dužnost organa za izdavanje putnih isprava i viza da obezbede tehničke mogućnosti za upisivanje podataka o imenu i prezimenu pripadnika nacionalnih manjina prema jeziku i pravopisu manjina.
Putne isprave su pasoš, diplomatski pasoš, sluzbeni pasoš, putni list i putne isprave koje se izdaju na osnovu medjunarodnog ugovora kao što su brodaraska i pomorska knjižica.
Diplomatski i službeni pasoš mogu se izdati bračnom drugu ili detetu osobe koja obavlja državni posao u inostranstvu.
Pasoš izdaje policijska uprava ili policijska stanica MUP-a na čijem području je prebivalište, odnosno boravište lica koje podnosi zahtev za izdavanje tog dokumeta.
Diplomatski i službeni pasoš izdaje Ministarstvo inostranih poslova, a putni list diplomatsko ili konzularno predstavništvo na čijem se području zatekao državljanin Srbije koji je u inostranstvu bez putne isprave.
Skupština je ratifikovala Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) koji predvidja formiranje zone slobodne trgovine do 31. decembra 2010. godine, kao i Kjoto protokol o promeni klime čiji je cilj brzi proces evropskih integracija i veće pogodnosti za strane investicije. Takodje, Skupština je usvojila i izmene Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama kojima se pooštravaju zatvorske kazne za izgrednike.
Izmene Zakona o državljanstvu usvojene su sa 197 glasova a uslov za dobijanje državljanstva Srbije, bez odricanja stranog državljanstva, je da podnosilac zahteva ima najmanje 18 godina, da je poslovno sposoban i da potpiše izjavu da Srbiju smatra svojom državom.
Državljaninom Srbije ubuduće će se smatrati i crnogorski državljanin koji je 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, ako podnese zahtev i pismenu izjavu da se smatra državljaninom Srbije.
Gradjani Crne Gore koji u momentu osamostaljivanja Crne Gore nisu imali prijavljeno prebivalište u Srbiji moći će da dobiju srpsko državljanstvo pod olakšanim uslovima koji važe za sve gradjane bivših članica SFRJ.
Precizirano je da ti gradjani mogu zatražiti državljanstvo ako su punoletni, ako im (zakonski) nije oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu pismenu izjavu da Srbiju smatraju svojoj državom.
Pripadnici drugih naroda i etničkih zajednica takodje mogu u roku od dve godine od dana stupanja zakona na snagu da podnesu zahtev za dobijanje srpskog državljanstva.
Time se pravo stranaca na sticanje srspkog državljanstvo vremenski ograničava.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je veoma važno što je Skupština Srbije usvojila zakon o državljanstvu, koji saglasno novom Ustavu Srbije, "omogućava da svi pripadnici srpskog naroda, bez obzira gde živeli, mogu da dobiju državljanstvo svoje matične države Srbije".
"Posebno je značajno da će sada i potomci naše stare dijaspore, koji žive širom sveta, moći da dobiju državljanstvo Srbije, što predstavlja najbolju poruku da ćemo kao država brinuti o svakom pripadniku našeg naroda", navodi se u izjavi Koštunice za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, sasvim je sigurno da će Srbi širom sveta koji budu uzeli državljanstvo Srbije dati svoj doprinos ekonomskom, naučnom, kulturnom, sportskom i sveukupnom razvoju svoje matične države.
"Novi Zakon o državljanstvu daje veliki podsticaj za efikasno jačanje veza Srbije sa svim pripadnicima našeg naroda koji žive izvan naše zemlje", naveo je Koštunica.
Skupština je usvojila Zakon o putnim ispravama kojim se uvode novi pasoši Srbije, a zamena još važećih pasoša bivše SRJ počeće 1. marta 2008. godine.
Za zakon je glasalo 148 poslanika, odnosno svi poslanici koji su bili elektronski registrovani u sali.
Zakonom je utvrdjeno da do kraja 2008. godine budu zamenjeni svi stari pasoši.
Obrazac pasoša sadržaće prostor za automatsko očitavanje podataka u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitne elemente.
Pasoši će se važiti deset godina.
Imena i prezimena pripadnika nacionalnih manjina biće upisana u nove pasoše Srbije u izvornom obliku u kojem su upisana u izvod iz matične knjige rodjenih.
Utvrdjena je dužnost organa za izdavanje putnih isprava i viza da obezbede tehničke mogućnosti za upisivanje podataka o imenu i prezimenu pripadnika nacionalnih manjina prema jeziku i pravopisu manjina.
Putne isprave su pasoš, diplomatski pasoš, sluzbeni pasoš, putni list i putne isprave koje se izdaju na osnovu medjunarodnog ugovora kao što su brodaraska i pomorska knjižica.
Diplomatski i službeni pasoš mogu se izdati bračnom drugu ili detetu osobe koja obavlja državni posao u inostranstvu.
Pasoš izdaje policijska uprava ili policijska stanica MUP-a na čijem području je prebivalište, odnosno boravište lica koje podnosi zahtev za izdavanje tog dokumeta.
Diplomatski i službeni pasoš izdaje Ministarstvo inostranih poslova, a putni list diplomatsko ili konzularno predstavništvo na čijem se području zatekao državljanin Srbije koji je u inostranstvu bez putne isprave.
Ratifikovani CEFTA sporazum i Kjoto protokol
Za ratifikaciju CEFTA sporazuma glasalo je 137 poslanika vladajuće koalicije, dok poslanici opozicione Srpske radikalne stranke nisu ni učestovali u glasanju.
CEFTA predvidja ukidanje carinskih ograničenja za industrijske i poljoprivredne proizvode u zemljama regiona najkasnije do 2010. godine.
Sporazumom je predvidjena liberalizacija javnih nabavki i jače privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu.
Sporazum omogućava izvoz u treće zemlje proizvoda napravljenih od komponenti različitih zemalja CEFTA.
Postoje odgovarajuća pravila koja treba da se primenjuju na sva javna preduzeća od 1. maja 2010. Sve članice do tog datuma treba da obezede nediskriminaciju u sistemu javnih nabavki.
Sporazum CEFTA su 19. decembra 2006. godine potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija, Crna Gora i UNIMK u ime Kosova.
Skupština Srbije je usvojila i izmene Zakona o duvanu kojima se ukida obavezan otkup domaćeg duvana i izjednačavaju se akcize na domaće i strane cigarete.
Za zakon je glasalo 128 poslanika vladajuće koalicije, protiv je bilo 20 poslanika, a poslanici opozicione Srpske radikalne stranke nisu učestovali u glasanju.
Zakon je time usaglašen sa pravilima Evropske unije, Svetske trgovinske organizacije i CEFTA sporazumom.
Cilj zakona je da se obezbede ravnopravni i stabilni uslovi za razvoj domaće duvanske industrije, povećanje produktivnosti i izvoz domaćeg obradjenog duvana i duvanskih proizvoda.
Skupština Srbije ratifikovala je većinom glasova Kjoto protokol o promeni klime čiji je cilj brzi proces evropskih integracija i veće pogodnosti za strane investicije.
Za potvrdjivanje Kjoto protokola glasao je 151 poslanik.
Cilj Kjoto sporazuma je stabilizacija emisije štetnih gasova i uticaja na klimatske promene, kojim su utvrdjene posebne obaveze razvijenih zemalja u pogledu smanjenja emisije štetnih gasova, odnosno smanjenje brzine zagrevanja atmosfere.
Kjoto protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine i do sada mu je pristupila 171 zemlja, uključujući i zemlje jugoistočne Evrope.
Ratifikacija ovog dokumenta Srbiju ne obavezuje, ali će joj omogućiti da u okviru svojih mogućnosti doprinese globalnom smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i smanjenje lokalnog zagadjivanja životne sredine.
Implementacija Kjoto protokola trebalo bi da doprinese smanjenju zagadjenja vazduha u industrijskim zonama Beograd, Bor, Vranje, Ivanjica, Pančevo.
Takodje, taj dokument može pomoći da se smanji zagadjenje vazduha koje je uzrokovano grejanjem i saobraćajem.
Osnovni cilj Konvencije odnosi se na obezbedjivanje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivou koji bi sprečio štetne uticaje na klimatski sistem, odnosno smanjivanje brzine zagrevanja atmosfere zbog prevelike emisije gasova.
Konvencija i Protokol posvećuju veliku pažnju merama adaptacija na nepovoljne uticaje klimatskih promena putem osnivanja namenskih fondova.
Proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji takodje nalaže potrebu Srbiji da i u oblasti životne sredine primeni evropske standarde.
Na konferenciji UN za životnu sredinu i razvoj u Rio de Žaneiru juna 1992. godine usvojena je Okvirna konvencija o promeni klime koju je podržala 191 zemlja, ukljucujući i Srbiju.
Uz ovu Konvenciju, 1997. godine usvojen je i Kjoto protokol, po kome zemlje koje ga ratifikuju preuzimaju opšte obaveze iz Konvencije.
Kjoto protokol stupio je na snagu 16. februara 2005. godine, a do sada mu je pristupila 171 zemalja, uključujući i sve zemlje jugoistočne Evrope.
Skupština Srbije izabrala je i Savet Državne revizorske institucije (DRI), važno antikorupcijsko telo zaduženo za kontrolu svih direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Za predsednika Saveta DRI izabran je Radoslav Sretenović koga je kandidovala Demokratska stranka Srbije, a za potpredsednika Ljubica Nedeljković koju je kandidovala Demokratska stranka (DS).
Za članove Saveta DRI izabrani su Zoran Tamaš koga je kandidovala DS, Ljiljana Dmitrović-Šaponja koju je kandidovao G 17 plus i Natalija Ćatović koju je kandidovala Nova Srbija.
Zakon o državnoj revizorskoj instituciji usvojen je u novembru 2005. godine, a krajnji rok za izbor članova te institucije bio je maj 2006. godine.
CEFTA predvidja ukidanje carinskih ograničenja za industrijske i poljoprivredne proizvode u zemljama regiona najkasnije do 2010. godine.
Sporazumom je predvidjena liberalizacija javnih nabavki i jače privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu.
Sporazum omogućava izvoz u treće zemlje proizvoda napravljenih od komponenti različitih zemalja CEFTA.
Postoje odgovarajuća pravila koja treba da se primenjuju na sva javna preduzeća od 1. maja 2010. Sve članice do tog datuma treba da obezede nediskriminaciju u sistemu javnih nabavki.
Sporazum CEFTA su 19. decembra 2006. godine potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija, Crna Gora i UNIMK u ime Kosova.
Skupština Srbije je usvojila i izmene Zakona o duvanu kojima se ukida obavezan otkup domaćeg duvana i izjednačavaju se akcize na domaće i strane cigarete.
Za zakon je glasalo 128 poslanika vladajuće koalicije, protiv je bilo 20 poslanika, a poslanici opozicione Srpske radikalne stranke nisu učestovali u glasanju.
Zakon je time usaglašen sa pravilima Evropske unije, Svetske trgovinske organizacije i CEFTA sporazumom.
Cilj zakona je da se obezbede ravnopravni i stabilni uslovi za razvoj domaće duvanske industrije, povećanje produktivnosti i izvoz domaćeg obradjenog duvana i duvanskih proizvoda.
Skupština Srbije ratifikovala je većinom glasova Kjoto protokol o promeni klime čiji je cilj brzi proces evropskih integracija i veće pogodnosti za strane investicije.
Za potvrdjivanje Kjoto protokola glasao je 151 poslanik.
Cilj Kjoto sporazuma je stabilizacija emisije štetnih gasova i uticaja na klimatske promene, kojim su utvrdjene posebne obaveze razvijenih zemalja u pogledu smanjenja emisije štetnih gasova, odnosno smanjenje brzine zagrevanja atmosfere.
Kjoto protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine i do sada mu je pristupila 171 zemlja, uključujući i zemlje jugoistočne Evrope.
Ratifikacija ovog dokumenta Srbiju ne obavezuje, ali će joj omogućiti da u okviru svojih mogućnosti doprinese globalnom smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i smanjenje lokalnog zagadjivanja životne sredine.
Implementacija Kjoto protokola trebalo bi da doprinese smanjenju zagadjenja vazduha u industrijskim zonama Beograd, Bor, Vranje, Ivanjica, Pančevo.
Takodje, taj dokument može pomoći da se smanji zagadjenje vazduha koje je uzrokovano grejanjem i saobraćajem.
Osnovni cilj Konvencije odnosi se na obezbedjivanje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivou koji bi sprečio štetne uticaje na klimatski sistem, odnosno smanjivanje brzine zagrevanja atmosfere zbog prevelike emisije gasova.
Konvencija i Protokol posvećuju veliku pažnju merama adaptacija na nepovoljne uticaje klimatskih promena putem osnivanja namenskih fondova.
Proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji takodje nalaže potrebu Srbiji da i u oblasti životne sredine primeni evropske standarde.
Na konferenciji UN za životnu sredinu i razvoj u Rio de Žaneiru juna 1992. godine usvojena je Okvirna konvencija o promeni klime koju je podržala 191 zemlja, ukljucujući i Srbiju.
Uz ovu Konvenciju, 1997. godine usvojen je i Kjoto protokol, po kome zemlje koje ga ratifikuju preuzimaju opšte obaveze iz Konvencije.
Kjoto protokol stupio je na snagu 16. februara 2005. godine, a do sada mu je pristupila 171 zemalja, uključujući i sve zemlje jugoistočne Evrope.
Skupština Srbije izabrala je i Savet Državne revizorske institucije (DRI), važno antikorupcijsko telo zaduženo za kontrolu svih direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Za predsednika Saveta DRI izabran je Radoslav Sretenović koga je kandidovala Demokratska stranka Srbije, a za potpredsednika Ljubica Nedeljković koju je kandidovala Demokratska stranka (DS).
Za članove Saveta DRI izabrani su Zoran Tamaš koga je kandidovala DS, Ljiljana Dmitrović-Šaponja koju je kandidovao G 17 plus i Natalija Ćatović koju je kandidovala Nova Srbija.
Zakon o državnoj revizorskoj instituciji usvojen je u novembru 2005. godine, a krajnji rok za izbor članova te institucije bio je maj 2006. godine.
Povećane kazne za huligane
Izmenama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama uvedene su zatvorske kazne za huligane u trajanju od šest meseci do pet godina za onog koji je samostalno izazvao incident.
Znatno su pooštrene kazne i za incidente izazvane u grupi - umesto dosadašnje kazne od šest meseci do tri godine zatvora, huliganima koji deluju u grupi moći će da bude izrečena zatvorska kazna trajanja od jedne do osam godina zatvora.
Kolovodjama huliganskih grupa će biti izricana zatvorska kazna od jedne do deset godina, umesto jedne do pet godina zatvora, kako predvidja dosadašnji zakon.
Takodje, izgrednicima koji su učestvovali u neredima u kojima je neka osoba telesno povredjena ili je oštećena imovina većeg obima biće izricana kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Zatvorska kazna, po novom Zakonu, preti i službenim i odgovornim licima koja na sportskoj priredbi ne preduzmu adekvatne mere obezbedjenja.
Zakon predvidja i znatno veće novčane kazne za učinioce čitavog niza prekršaja koji su u vezi sa održavanjem sportskih priredbi kao i nove obaveze ne samo za navijače već i za sve učesnike tih manifestacija.
Novine su da se kapije stadiona otvaraju 120 umesto kao do sada 90 minuta pre početka utakmice, a definiše se i prateći prostor kao deo sprotskog objekta, povećava obaveza sprotskih saveza, klubova i redarskih lica, ali i obaveze gostujućeg sportskog kluba.
MUP-u se daju ovlašćenja da spreči dolazak navijača ukoliko su grupe sklone nasilnom ponašanju ili da zabrani održavanje utakmice, ukoliko se na poštuju naredjenja MUP-a.
Takodje će biti zabranjena prodaja alkohola u vreme održavanja sportske priredbe i tri časa pre i posle njenog završetka, i to u sportskom objektu i na udaljenosti do jednog kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a u ostalim mestima na udaljenosti od 300 metara od sportskog objekta.
(Agencije/MONDO)
Znatno su pooštrene kazne i za incidente izazvane u grupi - umesto dosadašnje kazne od šest meseci do tri godine zatvora, huliganima koji deluju u grupi moći će da bude izrečena zatvorska kazna trajanja od jedne do osam godina zatvora.
Kolovodjama huliganskih grupa će biti izricana zatvorska kazna od jedne do deset godina, umesto jedne do pet godina zatvora, kako predvidja dosadašnji zakon.
Takodje, izgrednicima koji su učestvovali u neredima u kojima je neka osoba telesno povredjena ili je oštećena imovina većeg obima biće izricana kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Zatvorska kazna, po novom Zakonu, preti i službenim i odgovornim licima koja na sportskoj priredbi ne preduzmu adekvatne mere obezbedjenja.
Zakon predvidja i znatno veće novčane kazne za učinioce čitavog niza prekršaja koji su u vezi sa održavanjem sportskih priredbi kao i nove obaveze ne samo za navijače već i za sve učesnike tih manifestacija.
Novine su da se kapije stadiona otvaraju 120 umesto kao do sada 90 minuta pre početka utakmice, a definiše se i prateći prostor kao deo sprotskog objekta, povećava obaveza sprotskih saveza, klubova i redarskih lica, ali i obaveze gostujućeg sportskog kluba.
MUP-u se daju ovlašćenja da spreči dolazak navijača ukoliko su grupe sklone nasilnom ponašanju ili da zabrani održavanje utakmice, ukoliko se na poštuju naredjenja MUP-a.
Takodje će biti zabranjena prodaja alkohola u vreme održavanja sportske priredbe i tri časa pre i posle njenog završetka, i to u sportskom objektu i na udaljenosti do jednog kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a u ostalim mestima na udaljenosti od 300 metara od sportskog objekta.
(Agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
