Jedan od retkih protesta koji je dotakao Srbe u srce - deo kafana, ali i kafića u Beogradu i ostalim gradovima Srbije nije danas radio od 12 do 13 sati.
Do pobune kafedžija došlo je zbog sve češćih i oštrijih kontrola poreznika, zbog čega je na veliki broj lokala stavljen i katanac, a mnogi su platili i visoke kazne.
Reporter Monda danas je obišao neke od kafića i kafana u Beogradu i uverio se da nisu baš svi odlučili da na taj način protestuju. A i oni koji su to učinili, bili su prilično popustljivi prema gostima.
Svako ko se zatekao u podne u kafani - nije iz nje izbačen. Mogao je da ostane i popije piće koje je naručio pre protesta.
Predsednik Udruženja ugostitelja Nikola Dimitrijević rekao je da su svi važniji restorani u gradu bili zatvoreni. "Nisu radili 'Mali princ', Beton hala, Madera, Dijagonala, Kalemegdanska terasa, Zaplet, Klub književnika, Ceger i Franš", kaže Dimitrijević.
Protest je organizovalo Opšte udruženje ugostitelja Beograda.
Oni tvrde da poslednjih mesec dana poreske kontrole više liče na represiju - da inspektori upadaju u lokale zajedno sa pripadnicima MUP-a i to u radno vreme.
Članovi glavnog odbora Udruženja ugostitelja navode da im svakako najteže pada zatvaranje lokala na nekoliko dana, pa i nedelja i da se za bukvalno i najmanji navodni prekršaj primenuje ta kazna.
Kažu da im se na teret najčešće stavlja neizdavanje fiskalnih računa.
Podsetite se šta sve tvrde i šta traže ugostitelji.
PORESKA UPRAVA: EVO ZAŠTO SE SVE DEŠAVA
Ubrzo po okončanju protesta oglasila se i Poreska uprava Srbije.
Tvrde da su sve preduzete mere i radnje u kontroli ugostiteljskih objekata u skladu sa Zakonom i da nije bilo prekoračenja ovlašćenja i prava te uprave u poreskom postupku.
Poreska uprava je potvrdila u saopštenju da je u poslednja dva i po meseca intenzivirala kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa i provere radno-pravnog statusa radnika na teritoriji Srbije, kao vid borbe protiv sive ekonomije, precizirajući da je od 5. avgusta do 19. oktobra izvršila takve kontrole kod 1.019 poreskih obveznika.
"Kod 408 poreskih obveznika utvrđene su nepravilnosti (40,04 odsto) i podneto 349 zahteva za pokretanje prekršajne odgovornosti. Mere zatvaranja su se izricale shodno Instrukciji za postupak vršenja kontrole i primenu mere zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase, posle utvrđene druge nepravilnosti u postupku kontrole", navodi se u saopštenju Poreske uprave.
Dalje se dodaje da pojačane mere i aktivnosti za suzbijanje sive ekonomije Poreska uprava preduzima u okviru sprovođenja određenih akcija kontrole većih privrednih subjekata koji su ocenjeni kao visokorizični, i te akcije sprovodi u koordinaciji sa MUP-om i drugim državnim organima.
Primera radi, kako se navodi, tokom nedavne akcije kontrole većih ugostiteljskih objekata, splavova i noćnih klubova u Beogradu, kod svih privrednih subjekata koji su kontrolisani utvđene su nepravilnosti.
U saopštenju se precizira da su ustanovljene indicije da su odgovorna lica u pojedinim ugostiteljskim objektima izvršila krivično delo poreske utaje, da im je oduzeta računarska oprema i poslovna dokumentacija, čijom je proverom utvrđeno da "prometi koji su evidentirani kroz knjige predstavljaju 30-40 odsto ukupnog iznosa prometa koji su ustanovljeni u obračunskim periodima kada su vršene provere i ne predstavljaju realnu sliku poslovanja"|.
Metodom analize rizika, ustanovljeno je da je procenat neevidentiranja prometa preko fiskalnih kasa najveći u ugostiteljstvu, pa su stoga kontrole u toj oblasti i pojačane, ukazuje Poreska uprava i podseća da je suzbijanje sive ekonomije jedan od prioritetnih zadataka PURS i drugih državnih organa, te da se intenzivnije kontrole sprovode u cilju poboljšanja efikasnosti naplate javnih prihoda.
Ukoliko se utvrde nepravilnosti koje se odnose, između ostalog, na neevidentiranje prometa preko fiskalnih kasa, Poreska uprava izriče meru zabrane obavljanja delatnosti do 60 dana.
Pored toga, u skladu sa zakonom, podnosi se i zahtev za pokretanje prekršajne odgovornosti, a zaprećene kazne su za pravna lica od 100.000 do 2.000.000 dinara a za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara, podseća se u saopštenju Poreske uprave.
