Da li da bi se "sakrio" od žene ili samo da bi pobegao od vreve grada, Vranjanac Dragoslav Jovanović ima vikendicu na neobičnom mestu.
Kada krenete iz Vranja ka Markovom kaleu, srednjovekovnoj tvrđavi iznad ovog grada, vijugavim putem, usput će vas pozdraviti jedan neobični Vranjanac.
Kod okuke, dosta oštre, tik uz asfalt, stoji putarska kućica – mala bela, dva sa dva. Vrata otvorena, a unutra leškari stariji gospodin i čita novine.
Ko god prođe trubne mu u znak pozdrava, a ako zastanete, tu je da vas pozdravi i ugosti.
Penzioner Dragoslav Jovanović uselio se u "putarsku kućicu", ima tome, kaže, već osam godina.
Tu je "svio" svoje gnezdašce za odmor, uz odobrenje lokanog putarskog preduzeća, čije je ovo vlasništvo.
"Bio ti je to mali oronuli objekat. Niko ga nije koristio godinama. Kada sam ih pitao da li bih mogao ja to da sredim i povremeno tu boravim, rekli su da nema problema i od tada sam ovde", priča Dragoslav i dodaje da je kućicu izolovao, okrečio, sredio krov i da je on prvi koji je na njoj nešto radio od kada je izgrađena sedamdesetih godina prošlog veka.
Dok mlade, nedavno posađene jorgovane leluja vetar, a potočić žubori u podnožju "vikendice", Dragoslav nam pokazuje svoj penzionerski raj.
"Evo imam gde da prilegnem, stočić za kojim jedem, tu je i drugi ležaj. Za zimske dane imam peć koju ložim na drva", priča nam Dragoslav i pokazuje unutrašnjost svog penzionerskog raja, gde na počasnom mestu "visi" fotografija predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
Iza kućice, u skučenom prostoru između asfaltnog puta i jaruge u čijem podnožju teče potok, Dragoslav je napravio "vrt", stočić i dve klupice, za letnju uživanciju i vranjski roštilj.
Uz zid objekta poređena drva za zimu. Kaže, muče ga samo lopovi koji dođu pa drva odnesu dok nije tu, a jedared su mu pokrali i sav alat koji je imao.
"Od tehnike nisu mogli da se ovajde, jer je ni nemam", kaže Dragoslav i dodaje da u objektu nema struje. Ipak, kad se smrkne osim sveća ima i lampu na bateriju, a društvo, kad nema onog pravog, pravi mu tranzistor.
Vode u kućici takođe nema, ali tu je obližnji izvor, a od kada ovde provodi slobodno vreme, ni kod kuće, dole u Vranju, ne pije česmovaču, nego iz vikendice uvek ponese po neki "balon", za sebe i familiju.
Do kućice, udaljene 3,5 kilometara od njegovog gradskog stana dolazi pešice, a kaže da navraća i zimi "dok god je put prohodan i nije zaleđen".
"Jedne godine smo prijatelj i ja ovde dočekali Srpsku Novu godinu. Ala smo se dobro proveli...", priča Dragoslav i nutka nas pićima. Mogli smo da biramo između likera od trnjine, drenjine i kupinovog vina. Sve domaća proizvodnja, od darova okolne prirode, kaže ovaj vranjski penzioner, bivši radnik "Alfa Plama".
I dok nam maše iz svog krajputaškog raja, kolegi se ote "ma kakva vikendica, ovaj beži ovde od žene".
Koji su pravi razlozi Dragoslava da odmara na ovom neobičnom mestu, zaključite sami, tek njemu je ovako lepo, a beše i nama u poseti.
