Spas od gladi i praznog stomaka desetak ljudi svakodnevno nađe na čačanskom groblju. U početku ih sramota, ali kažu da je hrana bolja nego u restoranu.
Među njima su uglavnom ljudi srednjih godina, koji su u prethodnim vremenima ostali bez posla u nekim od nekada velikih čačanskih preduzeća, pa samim tim i bez ikakvog primanja.
Kako kažu radnici na čačanskom groblju, nesrećni ljudi dolaze na svaku sahranu, tu jedu i piju. Obično sede pored nekog spomenika i čekaju posluženje, što je običaj na ovdašnjim sahranama.
"Nemam gde drugde da odem. Ostavila me žena, ostao sam sam. Nemam nikakva primanja, zato moram da dolazim na sahrane i ovde jedem. Ljudi se ne bune, sažale se na mene. Nikoga ne diram, pojedem što mi daju, popijem pivo i odem", ispričao je za list jedan od onih koji se bukvalno hrane na groblju, čovek u kasnim pedesetim, koji je želeo da ostane anoniman.
"U početku me je bilo sramota, ali gladan stomak s vremenom ništa ne pita i ne zna za sram. Sada se mi koji dolazimo ovde po obroke našalimo da je bolja hrana nego u restoranima, pa čak se i zdravije hranimo, jer su sredom i petkom posni dani, kada jedemo ribu."
I broj onih koji se hrane iz narodnog kazana u stalnom je porastu, pa ih trenutno ima nešto manje od 800. Novčanu socijalnu i privremenu pomoć u gradu na Moravi prima 620 porodica, što je ukupno oko 2.500 ljudi.
"Imamo 595 korisnika koji primaju novčanu socijalnu pomoć od strane Ministarstva, a iz gradskog budžeta se izdvajaju sredstva za jednokratne, vanredne i povremene pomoći. Do sada je isplaćena 1.201 jednokratna i vanredna pomoć. Ove pomoći se isplaćuju kada ljudi ne mogu da zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe za hranom ili lekovima. Vanrednu pomoć delimo za lečenje, ili kada su u pitanju nekakve nedaće koje su ih zadesile", kaže Zoran Belčević, direktor čačanskog Centra za socijalni rad.
