U prednacrtu zakonika stoje naznake kojima bi u pravima gej zajednica mogla da se izjednači sa vanbračnom zajednicom muškarca i žene.

Član komisije profesorka Olga Cvejić Jančić rekla je Tanjugu da Prednacrt Građanskog zakonika (GZ) sadrži samo jedan stav u kojem je navedeno: ''zajednica života lica istog pola uređuje se posebnim zakonom''.

"To znači da je Komisija, koja vrlo čvrsto stoji na stanovištvu da se diskriminacijom lica istog pola krši Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, ostavila otvorenu mogućnost da se životne zajednice lica istog pola (vanbračne zajednice) urede posebnim zakonom", precizirala je Cvejić Jančić.

Ona je podsetila da Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine izričito zabranjuje diskriminaciju i prema polnoj orijentaciji, kao i na praksu Evropskog suda za ljudska prava kojoj podlezu i odluke naših sudova.

Za priznanje vanbračnih zajednica osoba istog pola, kako je navela, nije potrebna promena postojećeg Ustava, jer on vanbračnu zajednicu izjednačava da bračnom.

Ustav definiše da se ''brak zaključuje između muškarca i žene na osnovu slobodno datog pristanka pred državnim ogranom'', a vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom, ukazala je Cvejić Jančić.

"Ako Porodični zakon priznaje određena dejstva vanbranoj zajednici lica različitog pola, pitanje je zar onda to nije diskriminacija prema istopolnim partnerima ako žive u vanbračnoj zajednici", napomenula je ona podsećajući da njima nisu priznata nikava prava koja iz te zajednice proizilaze kao što su pravo na deobu zajednički stečene imovine, pravo na međusobno izdržavanje tokom i nakon prestanka partnerstava...

Zato je Komisija, prema rečima Cvejić Jančić, ostavila mogućnost da se to pitanje uredi posebnim zakonom koji će regulisati - koja prava i pod kojim uslovima bi im bila priznata.

Komisija smatra da je sklapanje braka lica istog pola u Srbiji još uvek u ovom momentu preuranjeno, imajući u vidu da je do 1994. godine homoseksualni odnos predstavljao krivično delo.

"Pored toga, u svesti našeg naroda još uvek je ukorenjeno shvatanje da je taj odnos nešto neprihvatljivo, nedopušteno, čak i bolesno, a ta shvatanja se kod nas sporo i teško menjaju", dodala je Cvejić Jančić.

Zajednica osoba istog pola mogla bi da bude predviđena kao "faktička zajednica" - bez obaveze registracije bilo koje vrste, mada bi u tom slucaju ostao problem dokazivanja njenog postojanja, kao i da bi mogla da se predvidi registracija tih zajednica.

Oba rešenja se nalaze u pravnim sistemima drugih država, ukazala je profesorka i istakla da bi za registraciju zajednica osoba istog pola bilo potrebno ustanoviti poseban registar koji bi vodio administrativni organ.

PRAVO NA USVAJANJE DECE DODATAN PROBLEM

Što se tiče usvajanja dece, priznavanje tog prava takode zahteva vreme i viši stepen tolerancije nego što je to trenutno slučaj u našoj zemlji pa zbog toga to pitanje u Komisiji nije razmatrano kao opcija, ukazala je profesorka.

Medutim, kako je ukazala, u praksi Evropskog suda za ljudska prava (koji je nadležan i za odluke naših organa kojima su povređena prava garantovana Konvencijom o ljudskim pravima) ima odluka kojima je ustanovljna takva povreda zbog nepriznavanja prava na usvojenje zbog homoseksualne orijentacije budućeg usvojioca, kao što je slučaj sa Francuskom.

Francuska i Engleska i Vels su priznale 2013. godine i pravo na sklapanje braka , čak i u crkvenoj formi i pravo na usvajnje dece, jer ne žele da budu obeležene kao zemlje u kojima se ne poštuju ljudska prava, napomenula je Cvejić Jančić.

Ona je dodala da je pravo na usvajanje dece homoseksualnim partnerima inače priznato u mnogim savremenim pravima evropskih i vanevropskih zemalja.

To je sluča sa Argentinom, Belgijom, Brazilom, Danskom, Irskom, Islandom, Holandijom, Norveškom, Španijom, Švedskom, Engleskom i Velsom, Urugvajem.

U Nemačkoj od 2004. godine pravo na usvajanje dece priznaje samo istopolnom partneru biološkog roditelja deteta, kao i u Finskoj i na Grenlandu od 2009.

U Sjedinjenim Americkim Državama je u nekim državama dozvoljeno usvojenje dece od strane istopolnih partnera - u Masacusetsu, Floridi, Kaliforniji, Ajovi, Nju Džersiju, Njujorku, Vermontu, Vašingtonu i nekim drugim.

Inače, izrada GZ je u završnoj fazi i četiri do sada objavljene knjige su na javnoj raspravi već nekoliko godina.

Porodičnobračni odnosi su objavljeni u Knjizi III još 2011. godine i zainteresovani mogu da ih dobiju Udruženju pravnika Srbije, a sve četiri knjige su dostupne i na sajtu ministarstva pravde pod ''Zakoni u izradi'', ukazala je Cvejić Jančić.

Sada se priprema izdanje novog teksta Prednacrta GZ u cilju obezbeđenja dovoljnog broja primeraka za dalju javnu raspravu.

Sem toga, tokom cele ove godine, svake nedelje od 11 - 14 casova u Udruženju pravnika Srbije teče javna rasprava o pojedinim delovima GZ, po tematskom rasporedu koji je ranije sačinjen, napomenula je ona.